Anksioznost kod dece: Uzroci, simptomi i kako roditelji mogu pomoći!

Anksioznost nije isključivo problem odraslih - sve veći broj dece širom sveta svakodnevno se suočava sa ovim izazovom. Prema poslednjim istraživanjima, čak 20,5% mladih ima simptome anksioznosti, što ukazuje na ozbiljnost ovog problema.

Foto: Pixabay

Zašto je teško prepoznati anksioznost kod dece?

„Anksioznost kod dece često je teže uočiti jer mališani svoju teskobu izražavaju na različite načine,“ objašnjava dr Kadija But Votkins. Njihova reakcija zavisi od vrste anksioznosti, uzrasta i jezičkih sposobnosti.

Dok neka deca ispoljavaju fizičke simptome poput bola u stomaku, ubrzanog rada srca ili glavobolja, druga pokazuju emocionalne znakove, poput čestih izliva besa, separacijske anksioznosti ili povlačenja iz omiljenih aktivnosti.

Uticaj roditeljskih postupaka na anksioznost

Stručnjaci ističu da roditelji, čak i nesvesno, mogu doprineti razvoju anksioznosti kod dece. Određena ponašanja i komentari, koji na prvi pogled deluju bezazleno, zapravo mogu imati dugoročan negativan efekat na emocionalno stanje deteta.

Ključna je emocionalna podrška i otvorena komunikacija

Ključna je emocionalna podrška i otvorena komunikacija

Foto: Pixabay

Ponašanja roditelja koja mogu povećati rizik od anksioznosti kod dece:

Nedostatak saosećanja kada se dete oseća loše.
Nemogućnost da se roditelji nose sa sopstvenim emocijama i izazovima.
Izbegavanje razgovora o dečijim emocijama.
Prekomerna zaštitnički nastrojenost i opreznost u odgoju.
Fokusiranje na rezultate umesto na trud deteta.
Upoređivanje deteta s vršnjacima ili drugom decom.
Strogo roditeljstvo bez prostora za greške.
Nepostavljanje jasnih i doslednih granica.

Foto: Pixabay

Kako podržati dete koje se bori s anksioznošću?

Ključna je emocionalna podrška i otvorena komunikacija. Roditelji bi trebalo da:

Podstiču dete da izrazi svoje osećaje bez straha od osude.
Budu uzor u suočavanju sa stresom i negativnim emocijama.
Ohrabruju trud i proces, umesto da naglašavaju samo rezultate.
Vode računa o stvaranju sigurnog okruženja u kojem dete može da razvija samopouzdanje.

Prepoznavanje i razumevanje anksioznosti kod dece je prvi korak ka pružanju adekvatne pomoći. Svako dete zaslužuje da odrasta u atmosferi ljubavi, podrške i razumevanja, što je ključ za njegovu emocionalnu stabilnost i sreću.