Visoke temperature ubrzavaju starenje ljudi

Prema stručnom časopisu „Nature“, odgovarajuća naučna studija nedavno je predstavljena na godišnjem sastanku Američkog društva za gerontologiju (istraživanje starenja) u Sijetlu.

 „Poznato je da toplota opterećuje srce i bubrege, usporava kognitivne sposobnosti. Ali ekstremna toplota takođe može imati efekte koji su – bar u početku – nevidljivi“, napisala je autorka „Nature“ Hajdi Ledford.

Fizičke posledice se ne pojavljuju odmah

„Fizičke posledice možda neće biti odmah očigledne kao vidljiva posledica po zdravlje, ali mogu uticati na naša tela na ćelijskom i molekularnom nivou“, rekao je koautor studije Eun Jang Čoi, gerontolog sa Univerziteta Južne Kalifornije u Los Anđelesu. „I ovaj biološki pad bi se kasnije mogao razviti u invaliditet. Naučnici su koristili takozvani 'epigenetski sat' kao reper. To je čitava kolekcija hemijskih promena u DNK ljudi koje se sabiraju kako stare. Konkretno, to je metilacija, odnosno vezivanje metil grupa za određene delove genoma. Američki naučnici su sada analizirali 'epigenetski sat' od oko 3.800 ljudi starih 56 i više godina.


Foto: Pixabay

 „Oni su zatim uporedili ove podatke sa temperaturnim mapama Sjedinjenih Država, tražeći korelacije između statusa molekularnih markera i broja dana u različitim periodima kada je indeks toplote – mera percipirane temperature koja uzima u obzir i toplotu i vlažnost. – „Temperatura na lokaciji učesnika je premašila ili 26,7 stepeni Celzijusa ili 32,2 stepena Celzijusa“, navodi „Nature“.

Ljudi koji žive u toplim krajevima brže stare

Utvrđeno je da su ljudi koji su živeli u veoma vrućem regionu u roku od godinu dana ili šest godina izgledali "stariji" zbog svojih epigenetskih karakteristika od ljudi koji nisu iskusili ova temperaturna iskustva. Kada se meri, svaka 10-procentna povećanje broja toplih dana povećalo je molekularnu starost učesnika za 0,12 godina. Analiza druge grupe molekularnih markera pokazala je da su ljudi koji su živeli u toplim krajevima starili i do 0,6 odsto brže. Međutim, kraća izloženost toploti, u rasponu od dana ili meseci, nije bila u korelaciji sa razlikama.

„Ovo je izvanredan rezultat“, rekla je danska epidemiolog Rina So sa Univerziteta u Kopenhagenu. Po prvi put bi se biološki markeri iz krvi koristili za takvo istraživanje umesto da se samo povezuju smrti ili bolesti sa klimatskim uticajima. Američki istraživači su statički izbalansirali druge moguće faktore uticaja kao što su društveni stres, drugi uticaji okoline, trudnoće i dodatni zdravstveni faktori.