Kako čačkanje nosa može povećati rizik od Alchajmerove bolesti?

Da li ste ikada razmišljali o tome kako obične navike, poput čačkanja nosa, mogu uticati na vaše zdravlje? Istraživanja iz Sidneja sugerišu da ova navika može imati ozbiljne posledice, uključujući povećan rizik od razvoja Alchajmerove bolesti.

Foto: Freepik.com

Alchajmerova bolest, koja pogađa više od 55 miliona ljudi širom sveta, predstavlja ozbiljan izazov u razumevanju njenih uzroka i faktora rizika. Nova istraživanja ukazuju na to da čačkanje nosa može dovesti do infekcija i zapaljenja koja potencijalno utiču na razvoj neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove.

"U gornjem delu nosa nalazi se mirisna sluznica koja igra ključnu ulogu u prenosu mirisnih signala do mozga. Ova oblast može biti pogođena zapaljenjima i infekcijama, što može uticati na razvoj neurodegenerativnih bolesti. Istraživanja pokazuju da se sa starenjem smanjuje čulo mirisa, a dodatni faktori poput infekcija i zapaljenja mogu doprineti razvoju bolesti", objasnio je dr Dragan Pavlović.

Pored toga, zapaljenja u nosnoj sluznici mogu izazvati oksidativni stres u nervnom sistemu, dok prljave ruke mogu unositi bakterije koje povećavaju rizik od Alchajmerove bolesti. Važna je i dobra oralna higijena, jer bakterije u usnoj šupljini mogu doprineti riziku od razvoja ove bolesti.

"Naučnici su takođe otkrili da COVID-19 može izazvati dugotrajne simptome poput gubitka pamćenja i smanjene koncentracije, što može dovesti do demencije. Pored toga, aerozagađenje je identifikovano kao dodatni faktor rizika za razvoj neurodegenerativnih bolesti" - dodao je doktor Pavlović.

Foto: FReepik.com

U istraživanjima o Alchajmerovoj bolesti, fokus je na proteinima amiloid beta i tau, koji se nakupljaju u mozgu i ometaju normalne funkcije. Iako su razvijena neka antitela za uklanjanje ovih proteina, njihova primena ima ozbiljne nuspojave.

Prevencija Alchajmerove bolesti uključuje izbegavanje infekcija, kontrolu faktora rizika kao što su povišen homocistein i loše kontrolisani šećer i pritisak. Takođe, redovna fizička aktivnost i mediteranska ishrana mogu pomoći u prevenciji.

Dijagnostika se pomera ka mogućnosti otkrivanja bolesti putem krvi, što može olakšati ranu identifikaciju i tretman. Prepoznavanje simptoma kao što su poteškoće u pamćenju i promene u ponašanju može biti ključno za pravovremeno lečenje.

Ukratko, važno je biti svestan kako svakodnevne navike i spoljašnji faktori mogu uticati na zdravlje mozga i preduzeti korake ka prevenciji i ranom otkrivanju Alchajmerove bolesti.