Saveti doktora: Šta svaki kupač treba da zna prilikom ulaska u vodu?

Svaki kupač treba da bude svestan specifičnih mera predostrožnosti koje mogu spasiti život, a mi vam otkrivamo ključne savete za bezbedan boravak u vodi.

"Moramo poštovati zahteve vode, što znači da moramo znati gde i u koju vodu ulazimo. Potrebno je ići na regulisano kupalište gde postoje spasioci. Sa druge strane, moramo znati kako ulaziti u vodu. SZO je objavila da godišnje 18 miliona ljudi izgubi život zbog kardiovaskularnih oboljenja. Osim utapanja, velika opasnost je i šok koji nastaje ako naglo uđemo sa sunca u vodu. Dolazi do sužavanja krvnih sudova, porasta pulsa i mogućnosti infarkta. To su velike opasnosti u kojima mnogi izgube život", kaže doktorka Obradoviić, objašnjavajući kako hronični bolesnici trebaju da se rashlade:

"Oni moraju uzimati redovnu terapiju i izlaziti na plažu u određeno vreme, što je do 10 sati ujutru ili posle 17 sati popodne. Ulazak u vodu mora biti postepen, počevši od vrata, ruku i nogu, prilagođavajući našu temperaturu temperaturi vode. Tek tada je bezbedno bućnuti, jer nagli ulazak u vodu može biti izuzetno opasan. Takođe, važno je pratiti koliko vremena provodimo u vodi, jer može doći do hipotermije usled hladne vode, što može smanjiti našu telesnu temperaturu. U slučaju hipotermije, možda nećemo osetiti hladnoću u vodi, ali ćemo se osećati izuzetno slabo i iscrpljeno. Ako ne izađemo na vreme, to može biti fatalno", dodaje doktorka.

Dr Biserka Obradović objašnjava i zbog čega tokom velikih vrućina ne treba izlaziti napolje bez preke potrebe

"Kada je velika vrućina, naš organizam želi da otpusti više toplote tako što se šire krvni sudovi i znojimo se. Širenjem krvnih sudova i znojenjem gubimo veliku količinu tečnosti, zbog čega nam krv postaje koncentrovanija. Sa druge strane, dolazi do pada krvnog pritiska, što može izazvati vrtoglavicu i glavobolju, a u ekstremnim slučajevima dovesti do kolapsa. Takođe, UV zračenje u tom periodu je najveće. Poseban izazov je za malu decu, jer deca do druge godine života nemaju izgrađen termoregulacioni sistem. Oni se ne znoje, ne mogu da regulišu svoju temperaturu, jedino mogu da reaguju tako što im se pojavljuje osip po telu, te decu treba ostaviti u zatvorenom prostoru. Iako se mnogi zavaravaju da su pod suncobranom, i pod njim se može potamneti, UV zraci probijaju kroz njega, kao i kroz providnu odeću. Najveći broj infarkta se dešava leti, zato što nam je krv gušća i često dolazi do stvaranja embolusa, koji uzrokuju infarkte."

Doktorka savetuje da se nikako naglo ne ulazi u vodu, ali ni u rashlađene prostorije

"To je šok za organizam. Dolazi do naglog suženja krvnih sudova, skoka krvnog pritiska i pulsa, što može dovesti do pucanja krvnog suda zbog naglog skoka pritiska. Zbog toga nije poželjno ni mlađim osobama ni zdravim ljudima naglo ulaziti u vodu. Isti princip važi i za klima uređaje. Nikako ne biste smeli naglo ulaziti u potpuno rashlađenu prostoriju; pre ulaska treba postepeno prilagođavati organizam. Preporučuje se zadržavanje u predsoblju ili nekoj drugoj prostoriji kako bi se organizam adaptirao. Slično je i kada bismo sa zagrejane plaže skočili u hladnu vodu."

 Nikako u vodu ne treba ulaziti minimum pola sata nakon obroka

"Posle obroka, kafe ili napitaka, pola sata ne smemo ulaziti u vodu, jer naša krv ide prema crevima da pomogne u varenju, što može uzrokovati pad krvnog pritiska. Moramo voditi računa kada idemo na kupanje, a alkohol je posebno opasan tokom visokih temperatura" - zaključila je dr Biserka Obradović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.