Saveti nutricioniste Edite Matejić: Insulinska rezistencija - posledice i kontrola!

Edita za portal Svet Plus otkriva sve o insuliskoj rezistenciji koja je definitivno postala jedna od vodećih bolesti u svetu.

Kako dolazi do insulinske rezistencije?

Znate da je to verovatno povezano sa unosom šećera, ali šta sve spada pod šećer i da li ste svesni da ga unosimo konstantno, a ne znamo? Svaki put kada unosite šećer u kratkim razmacima, hormon insulin se luči i povećava nivo šećera u krvi. Telo nema vremena da izbaci višak šećera, što dovodi do insulinske rezistencije i dijabetesa. Šećer koji unosite nalazi se u raznim namirnicama, ne samo u šećeru, već i u belom brašnu, masnoj hrani, gaziranim sokovima, alkoholu itd. Sada sami zaključite koliko puta dnevno unosite šećer.


Foto: Pexels

Posledice insulinske rezistencije

1. Povišen nivo šećera u krvi: Pošto ćelije manje osetljivo reaguju na insulin, više glukoze ostaje u krvi. To može dovesti do hiperglikemije, što je dugoročno štetno.

2. Povećana proizvodnja insulina: Pankreas proizvodi više insulina, što može dovesti do hiperinsulinemije.

3. Razvoj tipa 2 dijabetesa: Kada pankreas ne može proizvesti dovoljno insulina, razvija se dijabetes tipa 2.

4. Povećanje telesne težine: Insulinska rezistencija je povezana sa gojaznošću, posebno sa nakupljanjem masti u predelu stomaka.

5. Kardiovaskularne bolesti: Rizik za visok krvni pritisak, aterosklerozu i druge bolesti raste.

6. Metabolički sindrom: Insulinska rezistencija je ključna komponenta metaboličkog sindroma, koji povećava rizik od srčanog udara i moždanog udara.

7. Upale: Hronične upale su povezane sa raznim zdravstvenim problemima, uključujući bolesti srca i rak.

8. Oštećena funkcija jetre: Masna jetra može oštetiti funkciju jetre.

9. Oštećena kognitivna funkcija: Insulinska rezistencija može povećati rizik od Alchajmerove bolesti.

10. Hormonski poremećaji: Može pojačati hormonske disbalanse, kao što je sindrom policističnih jajnika (PCOS).

Kontrola insulinske rezistencije

Da biste izbalansirali i kontrolisali insulinsku rezistenciju, važno je da unosite antioksidante koje možete naći u voću i povrću, kao i lektine i tanine koji smanjuju nivo šećera u krvi. Lektini se nalaze u mahunastim plodovima, a tanini u orašastim plodovima. Unos vitamina C, vitamina E, omega-3 masnih kiselina i magnezijuma takođe je važan. Fizička aktivnost je ključna. Redovna vežba pomaže u sagorevanju šećera i poboljšanju insulinske osetljivosti.



Foto: Pexels


Praćenje napretka

1. Redovne kontrole kod lekara: Merenje nivoa šećera u krvi i testovi insulinske rezistencije.

2. Praćenje telesne težine i obima struka: Smanjenje težine i obima struka.

3. Praćenje ishrane: Vođenje dnevnika ishrane i izbegavanje prerađene hrane.

4. Praćenje fizičke aktivnosti: Redovna vežba i praćenje broja koraka.

5. Praćenje energetskog nivoa i opšteg blagostanja: Poboljšanje energije, raspoloženja i kvaliteta sna.

6. Redovno praćenje krvnog pritiska i nivoa lipida: Kontrola krvnog pritiska i poboljšanje lipidnog profila.



"Uvođenje zdravih navika zahteva vreme i posvećenost, a redovno praćenje može pomoći u prepoznavanju napretka i motivaciji za dalje unapređenje zdravlja. Ukoliko imate direktna pitanja vezana za problem insulinske rezistencije" - objasnila je Edita za Svet Plus.

Editu možete kontaktirati u direktnoj poruci na njenom Instagram profilu edita.matejic