Očekivani ljudski životni vek će povećati za skoro pet godina!

Prema istraživanju objavljenom u časopisu Lancet, očekivani ljudski životni vek će se do 2050. godine povećati za skoro pet godina. Prosečan životni vek će se povećati sa 73,6 godina u 2022. na oko 78,1 godinu u 2050, što predstavlja rast od 4,5 godine.

Foto: Freepik

Saznajte kako će se očekivani ljudski životni vek povećati do 2050. godine prema istraživanju objavljenom u časopisu Lancet. Otkrijte ključne faktore i predviđanja.

Rast očekivanog životnog veka za muškarce i žene

Očekuje se da će životni vek muškaraca porasti sa 71,1 godine na 76 godina, dok će životni vek žena porasti sa 76,2 godine na 80,5 godina. Najveće povećanje će se desiti u zemljama gde je trenutno očekivani životni vek niži.

Razlozi za povećanje životnog veka

Stručnjaci navode da je ovaj trend rezultat mera javnog zdravlja koje su poboljšale stope preživljavanja od kardiovaskularnih bolesti, Covid-19 i drugih zaraznih bolesti, kao i bolesti majki, novorođenčadi i bolesti povezanih sa ishranom.

Foto: Printscreen Youtube/Medical Dialogues

Sporiji napredak nakon pandemije Covid-19

Iako se predviđa povećanje životnog veka širom sveta do 2050. godine, napredak je sporiji nego u tri decenije pre pandemije Covid-19. Istraživanje pokazuje da će aktuelni trendovi u nezaraznim bolestima kao što su kardiovaskularne bolesti, rak i dijabetes, kao i izloženost faktorima rizika poput gojaznosti, visokog krvnog pritiska, nezdrave ishrane i pušenja, imati najveći uticaj na zdravstvene probleme naredne generacije.

Produženje života u zdravlju

Iako se očekuje produženje životnog veka, broj godina koje osoba može provesti u dobrom zdravlju povećaće se sa 64,8 godina u 2022. na 67,4 godine u 2050, što je povećanje od samo 2,6 godina. Ovo znači da će ljudi živeti duže, ali će takođe provesti više godina u lošem zdravlju.

Foto: Freepik

Uticaj metaboličkih faktora rizika

Ukupan broj godina izgubljenih zbog lošeg zdravlja i rane smrti, koji se mogu pripisati metaboličkim faktorima rizika kao što su visok krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi i gojaznost, porastao je za skoro 50 odsto od 2000. godine.

Metodologija istraživanja

Analiza je zasnovana na 88 faktora rizika i njihovim povezanim zdravstvenim ishodima za 204 zemlje i teritorije, od 1990. do 2021. godine.