Spirulina je jednostavna jednoćelijska mikroskopska plavo-zelena alga (cijanobakterija). Postoje dve vrste, Arthrospira platensis i Arthrospira maxima. Vrste Arthrospira platensis i Arthrospira maxima nekada su bile klasifikovane u rodu Spirulina. Sada postoji saglasnost da su zapravo u rodu Arthrospira; ipak, i pomalo zbunjujuće, stariji termin Spirulina ostaje u upotrebi iz istorijskih razloga.


Spirulina se uzgaja širom sveta; koristi se kao dijetetski dodatak, kao hrana; i dostupna je u obliku tableta, listića i praha. Pod mikroskopom, spirulina izgleda kao dugi, tanki, plavo-zeleni spiralni nit. Miris i ukus spiruline su slični morskim algama.



Okruženje


Spirulina se može naći u mnogim slatkovodnim okruženjima, uključujući ribnjake, jezera i reke. Najbolje uspeva u uslovima bez pesticida sa obiljem sunčeve svetlosti i umerenim temperaturnim nivoima, ali je takođe veoma prilagodljiva, opstajući čak i u ekstremnim uslovima. Više od 25.000 vrsta algi živi svuda - u vodi, u zemljištu, na stenama, na biljkama. Variraju po veličini od jedne ćelije do gigantskog morskih algi dužine preko 150 stopa. Makroalge su velike poput morskih algi. Mikroalge su mikroskopske. Okeanske mikroalge, nazvane fitoplankton, čine osnovu morskog prehrambenog lanca.



Hranljiva vrednost

Spirulina se često smatra najkompletnijim od svih dijetetskih suplemenata, sadržeći bogat izvor mnogih važnih hranljivih materija, uključujući proteine, kompleksne ugljene hidrate, gvožđe, i vitamine A, K i B kompleksa. Takođe ima visok sadržaj karotenoida poput beta-karotena i žutih ksantofila koji imaju antioksidativna svojstva.

Bogata je hlorofilom, masnim i nukleinskim kiselinama, i lipidima. Zbog toga, spirulina ima brojne primene kao dodatak za održavanje dobrog zdravlja i prevenciju bolesti.




Gvožđe

Gvožđe je neophodno za izgradnju snažnog sistema, ali je ujedno i najčešći nedostatak minerala. Spirulina je bogata gvožđem, magnezijumom i mikroelementima, i lakše se apsorbuje od dodataka gvožđa.



Vitamin B-12

Spirulina je najbogatiji izvor vitamina B-12, neophodnog za zdrave nerve i tkiva, posebno za vegetarijance. Međutim, postoji mnogo dokaza da se B12 nalazi u malo drugačijem obliku nego što ga ljudi lako mogu apsorbovati, pa je upitno koliko će ovaj B12 koristiti. Čini se da je samo B12 taj koji ima ovaj problem sa apsorpcijom. Ostale hranljive materije u spirulini čini se da su biološki dostupne organizmu.




Zaštita od raka

Spirulina je najbogatija hrana beta karotenom, sa celokupnim spektrom deset mešanih karotenoida. Oko polovine su narandžasti karoteni: alfa, beta i gama, a polovina su žuti ksantofili. Oni sinhronizovano deluju na različitim mestima u našem telu kako bi poboljšali antioksidativnu zaštitu. Dvadeset godina istraživanja dokazuje da konzumiranje voća i povrća bogatog beta karotenom pruža pravu zaštitu od raka. Sintetički beta karoten nije uvek pokazivao ove koristi. Istraživanje u Izraelu je pokazalo da je prirodni beta karoten iz algi mnogo efikasniji. Prirodni se bolje apsorbuje i sadrži ključni 9-cis izomer, koji nedostaje u sintetičkom. Kako se sumnjalo, prirodni karotenoidi u algama i povrću imaju najviše antioksidativne i anti-kancerogene moći.


 

Da li pripadate onim ljudima koji ne piju vodu pre spavanja?!

Anti-starenje

Spirulina je idealna hrana za borbu protiv starenja; koncentrovana nutritivna vrednost, lako svarljiva i bogata antioksidansima. Beta karoten je dobar za zdrave oči i vid. Koncentracija beta karotena u spirulini je deset puta veća nego u šargarepi.



Zdrava ishrana sa Spirulinom

Okvirno 60% suve mase spiruline čini protein, koji je neophodan za rast i regeneraciju ćelija. To je dobra zamena za masno meso i proizvode od mleka sa visokim sadržajem holesterola u ishrani. Svakih 10 grama spiruline može da obezbedi do 70% minimalnih dnevnih potreba za gvožđem, i otprilike tri do četiri puta minimalnih dnevnih potreba za vitaminima A (u obliku beta karotena), B kompleksa, D, i K. Samo po sebi ne sadrži vitamin C, ali pomaže u očuvanju delotvornosti ovog vitamina.



GLA

Spirulina je bogata gama-linolenskom kiselinom ili GLA, jedinjenjem koje se nalazi u majčinom mleku, a koje pomaže u razvoju zdravije dece. Štaviše, zbog svoje visoke svarljivosti, spirulina je dokazano efikasna u borbi protiv neuhranjenosti u siromašnim zajednicama tako što pomaže telu da apsorbuje hranljive materije kada je izgubilo sposobnost da apsorbuje normalne oblike hrane.



Povećava izdržljivost

Spirulina takođe povećava izdržljivost i nivo imuniteta kod sportista, a njen visok sadržaj proteina pomaže u izgradnji mišićne mase. Istovremeno, može da suzbije glad koja može da se javi tokom najzahtevnijih treninga. Na taj način, indirektno deluje kao efikasan način održavanja idealne težine sportiste.



Borac protiv bolesti

Pored beta karotena, Spirulina sadrži i druge hranljive materije kao što su gvožđe, mangan, cink, bakar, selen i hrom. Ove hranljive materije pomažu u borbi protiv slobodnih radikala, molekula koje oštećuju ćelije koje telo apsorbuje putem zagađenja, loše ishrane, povrede ili stresa. Uklanjanjem slobodnih radikala, hranljive materije pomažu imunološkom sistemu u borbi protiv raka i ćelijske degeneracije. U nekim istraživanjima, spirulina je pomogla smanjenju tumora oralnog karcinoma kod laboratorijskih pacova, i možda pruža veliki medicinski proboj u lečenju raka.



Kardiovaskularne koristi

Spirulina ima sposobnost da smanji loš holesterol LDL u telu što pomaže u prevenciji pojave kardiovaskularnih bolesti, poput otvrdnjavanja arterija i moždanog udara. Takođe pomaže u snižavanju krvnog pritiska. Iako nije klinički dokazano, spirulina može takođe da zaštiti od alergijskih reakcija i infekcija jetre.



Podrška digestivnom sistemu

Istraživanja potvrđuju da spirulina poboljšava varenje i funkciju creva. Ona suzbija loše bakterije poput e-coli i kandide, i stimuliše korisnu floru poput laktobacila i bifidobakterija. Zdrava flora je osnova dobrog zdravlja i povećava apsorpciju hranljivih materija iz hrane koju jedemo, kao i štiti od infekcija. Spirulina podstiče zdrave laktobacile, pomažući asimilaciju i eliminaciju, te olakšava konstipaciju.











Uklanjanje toksina

1994. godine, ruski patent je dodeljen spirulini kao medicinskoj hrani za smanjenje alergijskih reakcija izazvanih radijacionom bolešću. 270 dece iz Černobila koja su konzumirala 5 grama dnevno tokom 45 dana (donirano od strane farme Earthrise), smanjila su radionuklide za 50% i normalizovala alergijske osetljivosti. Danas smo izloženi napadu toksičnih hemikalija u vazduhu, vodi, hrani i lekovima. Naša tela kontinuirano moraju da eliminišu ove nakupljene toksine. Spirulina ima potpuno jedinstvenu kombinaciju fitonutrijenata - uključujući hlorofil, fikocijanin i polisaharide, koji mogu pomoći u čišćenju naših tela.





Kako koristiti spirulinu


Spirulina je sada komercijalno dostupna u obliku tableta ili praha. Neki zdravstveni tonici sadrže spirulinu kao deo svojih sastojaka. Jednostavan dnevni režim za konzumiranje spiruline podrazumeva uzimanje tablete od 500 mg četiri do šest puta dnevno.

Izvori ovih oblika spiruline obično su laboratorijski uzgajani. Berba spiruline iz prirodnijih okruženja predstavlja izazov zbog moguće kontaminacije toksičnim supstancama koje se ne mogu ukloniti iz proizvoda. Nadamo se da će se razviti i usavršiti ekološki prihvatljiviji i bezbedniji načini uzgajanja algi.





Beške o Spirulini / Nuspojave

Latinski nazivi:
Postoje dve vrste, Arthrospira platensis i Arthrospira maxima.

Uobičajeni nazivi:
Makroalge, fitoplankton, Spirulina



Upotreba:

SIDA/HIV, artritis, sportska ishrana, poboljšanje prirodnog čišćenja i detoksikacije, podrška kardiovaskularnoj funkciji i zdravom holesterolu, jačanje imunološkog sistema, poboljšanje gastrointestinalnog i digestivnog zdravlja, smanjenje rizika od raka uz antioksidativnu zaštitu, opšte i dugoročno zdravlje.




Mere opreza i kontraindikacije


Iako ima veoma visoku nutritivnu vrednost, spirulina može izazvati neke nuspojave. Neke osobe mogu patiti od alergijskih reakcija na ovu algU, uključujući osip, koprivnjaču i teškoće u disanju. Neke komercijalne verzije dodataka ishrani na bazi spiruline takođe mogu biti kontaminirane toksičnim supstancama tokom proizvodnje. Stoga je apsolutno ključno kupovati spirulinu samo od pouzdanih izvora.

Osobe sa retkim metaboličkim stanjem fenilketonurijom (PKU) nisu u mogućnosti da metabolizuju aminokiselinu fenilalanin, i stoga bi trebalo da izbegavaju uzimanje spiruline. Takođe, osobe sa autoimunim bolestima kao što su reumatoidni artritis, multipla skleroza ili lupus ne bi trebalo da uzimaju spirulinu, jer bi mogla da stimuliše imunološki sistem i pogorša stanje. Spirulina takođe može smanjiti efikasnost određenih lekova, kao što su prednizon, koji se često koristi za lečenje astme i drugih inflamatornih bolesti.


Čitajte najnovije Google vesti OVDE