Kako se bližimo dublje u jesen i razmišljamo o zimi, mnogi od nas mogu osetiti promene u raspoloženju, što je potpuno normalno. Zdravstveni stručnjaci su identifikovali razloge za ove promene i ističu kako se nositi s njima, te kako ublažiti simptome i poboljšati raspoloženje.

Sezonski afektivni poremećaj, poznat i kao zimska tuga ili zimski blues, predstavlja vrstu depresije koja obično pogađa tokom jeseni i zime, kada je izloženost prirodnoj sunčevoj svetlosti smanjena, objasnio je istraživač i psihijatar dr. Rajan Saltan sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku. 

"Ovo je poznato stanje mentalnog zdravlja koje karakterišu promene u raspoloženju i ponašanju, prateći sezonski obrazac", dodaje dr. Saltan. Iako mnogi ljudi tokom zime doživljavaju blage promene raspoloženja, sezonski afektivni poremećaj predstavlja ozbiljniji oblik ovog stanja. Njegov tačan uzrok nije u potpunosti razjašnjen, ali se veruje da smanjenje izloženosti sunčevoj svetlosti tokom jeseni i zime doprinosi njegovom razvoju.

"Smanjenje prirodnog svetla može poremetiti cirkadijalni ritam i uticati na proizvodnju neurotransmitera poput serotonina i melatonina, koji igraju ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja i sna", objašnjava dr. Saltan. 

Pored nedostatka svetla, genetski faktori takođe igraju ulogu, kao i neravnoteža u određenim moždanim hemikalijama i promene u nivoima melatonina i serotonina.
 

Posni linceri! Novogodišnji keksići koji se tope u ustima! (RECEPT)

Simptomi sezonskog afektivnog poremećaja, prema dr. Saltanu, mogu varirati u težini, ali obično uključuju:

stalna osećanja tuge, beznađa ili anksioznosti;
nisku energiju i povećan umor;
povećanu potrebu za snom i teško buđenje ujutro;
želju za ugljenim hidratima i debljanje;
poteškoće s koncentracijom i donošenjem odluka;
izolaciju i smanjeno interesovanje za aktivnosti;
razdražljivost i pojačanu osetljivost na odbijanje.


"Važno je napomenuti da se ovi simptomi obično javljaju u kasnu jesen ili rano u zimu i povlače se u proleće kada se dnevno svetlo poveća", ističe on i deli nekoliko saveta za suočavanje s ovim poremećajem:










Svetlosna terapija: Koristite svetlosnu terapiju koja emituje svetlost punog spektra, imitirajući prirodnu sunčevu svetlost.

Vežbanje: Redovna fizička aktivnost, čak i u zatvorenom prostoru, može poboljšati raspoloženje i nivo energije. Razmotrite aktivnosti kao što su joga, ples ili vežbanje s opremom.

Rutina spavanja: Pridržavajte se redovnog rasporeda spavanja. Održavajte doslednu rutinu odlaska na spavanje i buđenja u isto vreme svaki dan.

Ishrana: Pobrinite se za uravnoteženu ishranu s fokusom na celovitu, hranljivu hranu. Izbegavajte preteran unos šećera i ugljenih hidrata.

Socijalna povezanost: Ostanite u kontaktu s prijateljima i voljenima. Družite se i učestvujte u aktivnostima s drugima, čak i virtuelno.

Ciljevi i struktura: Postavite ciljeve i imajte strukturu, jer to može pružiti osećaj svrhe i postignuća.

Meditacija i opuštanje: Praktikujte meditaciju ili tehnike opuštanja za upravljanje stresom i anksioznošću. To može poboljšati raspoloženje i mentalno stanje.

Vreme napolju: Provedite što više vremena napolju tokom dana, čak i ako je oblačno.

Briga o sebi: Bavite se aktivnostima koje volite, savetuje dr. Saltan.
 

Ozbiljna iskušenja u 2024. godini za šest znakova horoskopa!