Siromaštvo je iznedrilo ovakvu vrstu hrane ali je i doprinelo zdravlju i izdržljivosti. Nema viška kilograma i nagomilavanja sala, ali to naravno nije samo zbog hrane već i zbog teškog fizičkog rada.
Ono što su naši preci jeli uglavnom su bile supe, kaše od ječma, raži i slično... Sve to se pripremalo na vodi, a samo u izuzetnim situacijama na mleku, ako su ga imali.
Jedno od glavnih jela bila je
POPARAPosoljena voda se kuva dok ne provri pa se ubaci stari hleb iskidan na sitnije komade i kuva se dok hleb ne omekne, a onda se dodaje sir, kajmak, mleko...
Još jedno jelo koje su naši preci jeli za doručak je
CICVARAMleko ili voda se prokuvaju ( a može i oba) , pa se u to doda sir i smesa se ostavi da ponovo provri. Zatim se temperatura smanji i u to sipa kukuruzno brašno i sve se ostavi da se krčka na tihoj vatri oko deset minuta.
Tu je i tradicionalni
KAČAMAK Kad voda proključa, na sredinu posude sipa se kukuruzno brašno. Ne treba mešati već pustiti da se formira "osrtvo" od brašna u vodi.
Zatim, tankom oklagijom ili varjačom smesa se udubi na sredini kako bi se tu formirao otvor. Brašno se posoli po površini i sve se ostavi da vri oko 25 minuta. Nakon toga se kačamak skloni sa vatre i dobro umuti drvenom varjačom. Vrati se na vatru još veoma kratko i onda možete dodati kajmak, sir i slično...