Javnost je potresla vest da se otrovala devojčica iz Varaždina ugljen-monoksidom u kupatilu porodične kuće, zbog isparenja iz aspiratora i bojlera što je pokrenulo pitanje koliko su aparati koje imamo u kući opasni i od čega nam preti najveći rizik.
Toksikolog doktor Radomir Kovačević je istakao da je u poslednje vreme sve više prisutno trovanje ugljen-monoksidom po kućama i stanovima, a najrizičnije su vikendice.
- Nije samo aspirator opasan. Savremeni stanovi imaju savršenu opremljenost, što sa sobom nosi i određeni rizik - kaže dr Radomir Kovačević.
On je naveo da kada je koncentracija ugljen-monoksida velika dovoljno je i tri udaha da se dođe do letalnog stanja.
- Najveća koncentracija svih otrovnih gasova predstavlja industrija, poljoprivreda i domaćintva u urbanim mestima. Ugljen-monoksid u čistoj atmosferi gotovo i da ne postoji, a najviše ga je u urbanim sredinama. Jedna smrtna doza je 0,1 odsto dovoljno je da čovek udiše 30 minuta. Letalna doza da se život gasi posle dva do tri udaha jeste 1,28 odsto. To znači da je ugljen monoksid veoma opasan, a nalazi se bukvalno u svim uređajima. Sve što se pali - kaže dr Kovačević.
Doktor je istakao da je jedino rešenje držati aparate ispravnim i redovno ih servisirati kako ne bi došlo do ovakovog ishoda.
- Vikendice su pogotovo opasne. Da krenemo od ogrevnih mesta. Sve ono što radi periodično, a odžaci se ne čiste i kada se to upali, a nema ventilacije, onda dođe do udisanja te veće koncentracija nego što je uobičajeno. Sve plinske grejalice, rerne, bojleri, kao pogonsko gorivo nije to samo elekrična energija - objašnjava dr Kovačević.
Poseban problem sa ugljen-monoksidom predstavlja i to što on ne može čulima da se detektuje, pa je najbolje imati aparate koji mogu da utvrde materiju koja je prisutna i u kojoj količini.
- Moram da kažem da ljudski organizam ne može to da detektuje nijednim čulom, ali mogu da se primete prvi znaci na nervnom sistemu, drugi na kardiovaskularnom sistemu. Onda se javlja pospanost, muka, gađenje, povraćanje i na kraju se pada i u komu. Srce počinje da reaguje. Tahikardija i isto se pada sve do komatoznog stanja.
U nekim slučajevima nema vremena. Dovoljan je treći udah pri velikoj koncentraciji i pada se u nesvest. Nekada je taj period duži. Traje do osam sati. Kada se ugljen-monoksid udahne, on prođe plućnu barijeru, i kada dođe u kontakt sa krvlju, on odmah uzima mesta u hemoglobinu i vezuje se i to ne samo da je nefunkcionalno, već ide po celom organizmu i ne donosi dovoljno kiseonika - izjavio je toksikolog doktor Kovačević za "Prvu" TV.
Ovakvi slučajevi zahtevaju bolničko lečenje i za terapiju je najbitniji kiseonik.