Pravilno osvjetljenje u spavaćoj sobi, prave vrste vežbi pre spavanja, pa čak i odeća u kojoj spavate - sve to može poslužiti kao pomoć onima koji žele ostati u formi.
U nastavku pogledajte 5 naučno dokazanih načina da ostanete u formi čak i kada se noću opuštate na svom mekom jastuku.
1. Spavanje sa manje odećeKada spavate sa manje odeće na sebi, dobivate neke zdravstvene prednosti, a jedna od njih je i pomoć pri mršavljenju. Naučnici sugerišu da održavanje telesne temperature nižom dok spavate ubrzava telesni metabolizam.
Smeđe masno tkivo proizvodi toplotu dok sagoreva kalorije, a to ubrzava vaš metabolizam tokom dana kako bi vam pomoglo pri mršavljenju. Spavanje bez odeće također poboljšava cirkulaciju krvi, a dobro je za vaše srce i mišiće.
2. Dovoljno spavatiDr. Richard K. Bogan, istraživač spavanja, rekao je da nam raspored spavanja sam po sebi može pomoći u mršavljenju.
“San je neophodan za normalan rad telesnih hormona i imunološkog sistema. Neispavan ili pospan mozak je gladan mozak”, rekao je.
“Loš san dovodi do debljanja.”3. Pravilno vežbanjeAko imate više mišićne mase, pomaže vam da sagorite više kalorija, čak i dok spavate. Svakodnevno vežbanje, posebno trening snage, može vam pomoći da izgubite nekoliko kilograma. Pokušajte vežbati nekoliko sati pre spavanja.
4. Spavanje u hladnijoj i tamnijoj spavaćoj sobiPrema studiji, ljudi koji su imali nižu temperaturu u sobi na mesec dana povećali su broj kalorija koje je njihova smeđa mast sagorela za 42% i podstakla metabolizam za 10%.
Kako biste izgubili nekoliko kilograma dok spavate, pokušajte se odreći i tog noćnog svetla. Istraživanja sugerišu da svetlo pre spavanja smanjuje visinu vašeg melatonina, a ako spavate s upaljenim svetlom, ima ogroman uticaj na cirkadijalnu regulaciju metabolizma i postaje razlog debljanja, prema Sleep Foundation.
Zato je bolje ugasiti TV, telefon i sva druga svetla i razmisliti o kupovini zavesa za zamračivanje kako biste sprečili spoljašnju svetlost.
5. Jedite po rasporeduPrema nutricionistima, vreme obroka i spavanja treba biti utvrđen po istom rasporedu svaki dan. Charlotte Harrison, nutricionistica sa sedištem u Londonu, kaže:
“Naše telo radi u cirkadijanskom ritmu, koji je njegov unutrašnji sat. Vreme obroka ima velik uticaj na naš cirkadijalni ritam, pa je raspored unosa hrane vrlo važan.”