Kako su mršavljenje i mineral hrom povezani?

Hrom se može pronaći u dva glavna oblika, šestovalentnom i trovalentnom. Prvi, šestovalentni ima svoju primenu u pigmentima, bojama, plastici i mastilu i nije sigurno direktno rukovati sa njim. Jedan je od najjačih minerala na zemlji. Ali o ovom obliku nećemo pričati dalje.

Trovalentan oblik je onaj koji nas zanima i onaj koji se nalazi u zdravoj hrani. To je oblik hroma koji je našem telu potreban. Naše telo nema tu mogućnost da proizvede hrom, i zbog toga moramo da nađemo druge izvore, kako bismo ga putem ishrane uneli u organizam. Kada kažemo MORAMO, to stvarno i mislimo.


Iako nam je potreban i dovoljan samo u tragovima, nedostatak i tih malih tragova, može imati veliki uticaj na naš organizam.

Verovatno niste znali za ovaj podatak, ali nedostatak hroma u organizmu može stati na put vašim rezultatima i mršavljenju.




FANTASTIČNI TRIO ZDRAVLJE, HROM I MRŠAVLJENJE

Da li možda pripadate onoj grupi ljudi koji redovno vežbaju ali ne primete nikakav napredak? Da li ste ikada pomislili da možda vaš režim vežbanja nije uzrok problema?

Nekada je važno da potražimo dalje, dublje… Jedan od najčešćih problema je insulinska rezistencija. Otpornost na insulin može dovesti do preddijabetičkog stanja i na kraju dijabetesa tipa dva. Jedan od glavnih uzroka jeste upravo nedostatak hroma u ishrani.

Idealno je kada zdravu ishranu prati i fizička aktivnost. Kada telo dobija “dobro gorivo” kroz zdravu ishranu, dolazi do poboljšanja i jačanja mišićne mase. Takođe, pravilna ishrana može da smanji apetit, ali spreči i iznenadne napade gladi i želju za grickalicama između obroka.

Kao što smo već rekli, hrom je jedan od esencijalnih minerala koji je potreban našem telu. Dakle, jesti zdravo je važno, ali je besmisleno, ukoliko naš organizam ne može tu hranu da koristi za neophodnu energiju. Upravo hrom ima važnu ulogu u ovom procesu.






Šta se dešava kada jedemo? Naš probavni sistem hranu pretvara u glukozu koja je glavni izvor goriva svake ćelije u našem telu. Jednom kada se razgradi, šalje se u krvotok kako bi se nahranile naše ćelije.

Na scenu dalje stupa pankreas koji proizvodi insulin kako bi ćelijama pomogao da apsorbuje glukozu. Posao insulina je izbacivanje glukoze iz krvotoka unutar ćelije. Više glukoze u krvotoku povećava količinu insulina koji je potreban za njegovu obradu. Skokovi insulina se dešavaju svaki put kada jedemo kako bismo regulisali količinu glukoze u krvotoku.

Previše glukoze u krvi može dovesti do oštećenja krvnih sudova. Što dalje za sobom povlači ostale posledice – oksidativni stres. Ova vrsta oštećenja može dovesti do ateroskleroze – razlog što je kod osoba sa šećernom bolešću povećan rizik od srčanih i moždanih udara.


Ne, ne želimo da vas uplašimo, važno je da znate i reagujete i shvatite važnost zdravog stila života na vreme.

Višak glukoze koja cirkuliše takođe može oštetiti nerve. To je razlog što osobe sa nekontrolisanim dijabetesom doživljavaju neuropatiju.

Upravo insulin i hrom deluju sa drugim elementima kako bi sprečili takva oštećenja. I insulin i hrom moraju pravilno funkcionisati kako bi sprečili posledice koje slobodna glukoza može izazvati. Oni svi zajedno zavise jedni od drugih, kako bi obavili dobar posao.

Kako taj “posao” izgleda iznutra?

Jednom kada glukoza priđe ćeliji ona čeka na svoj ulazak. Insulin dolazi i “otvara vrata” tako da glukoza može da prođe. Upravo je to ključni trenutak u kom hrom počinje da deluje. Hrom se vezuje za transporter glukoze i gura glukozu “u vrata”. Ako u telu nema hroma ili ga nema dovoljno, glukoza i dalje ostaje “na vratima.” Slikovito rečeno, lebdi oko krvotoka čekajući da uđe. Telo će na kraju smanjiti receptor, a problem time postaje veći.

Kada se unosi više hrane, stvara se više glukoze. Problem je zaista složen. Telo misli da nema dovoljno insulina da “otvori vrata” za glukozu. Pankreas prima signal i povećava insulin. Povećanje insulina u krvotoku šalje signal koji povećava potrebu za više glukoze.

To je trenutak kada osoba žudi za šećerom da bi popravila ravnotežu. A kada se jede više šećera, stvara se i više insulina.

Ovde govorimo o jednom začaranom krugu. Insulinska rezistencija je trajan problem koji se manifestuje kroz malo ili bez simptoma. Proći će dosta vremena pre nego što osoba sazna da zapravo ima ovaj problem.

Višak insulina u telu obavlja i drugi zadatak. Ako se količina glukoze ne smanji njegovim prisustvom, insulin upućuje telo da ga skladišti kao masti. Insulin je taj koji čuva zalihe masti i signalizira kada će se one osloboditi.

Dakle, prava količina hroma u telu može da spreči ovaj začarani ciklus pre nego što otpočne. Ako je hrom dostupan, insulin bi “otvorio vrata”, a hrom bi pomogao u pratnji i njegovom “ulasku”. Gde bi glukozi na kraju bilo omogućeno napajanje ćelije, čemu je i namenjena. Insulin bi se smanjio u krvotoku, jer bi se nivo glukoze spustio na normalu. Žudnja za šećerom i ugljenim hidratima bi se takođe smanjila. A pozitivna strana ovakvog toka je što može doći i do gubitka kilograma.


KOJI SU BENEFITI HROMA?

Kao što je u redovima ispisanim gore navedeno, hrom igra ključnu ulogu u metabolizmu glukoze. Rana prevencija može u velikoj meri smanjiti rizik od dijabetesa tipa dva. Hrom se ne apsorbuje lako, a manjak hroma predstavlja problem mnogim ljudima koji ne održavaju zdravu ishranu. Takođe, ovo je čest problem i kod starijih ljudi koji ne mogu efikasno apsorbovati hranjive sastojke.





Neki od simptoma koji vam mogu ukazati na nedostatak hroma:

Anksioznost

Umor

Problemi sa metabolizmom šećera u krvi

Izmenjen metabolizam holesterola

Ateroskleroza

Preporučeni dnevni unos hroma je 25 mikrograma. Prisutan je u brokoliju, ćurećim grudima, crvenom vinu, zelenom pasulju i krompiru…


Dok već sama zdrava ishrana koja podrazumeva konzumiranje nemasnog mesa, žitarica i povrća može obezbediti potrebnu ravnotežu.

Kada govorimo o prehrambenoj industriji, suočavamo se sa još jedim problemom. Mnogi će reći da zbog industrijske hrane i iscrpljivanja minerala iz zemljišta, imamo i smanjenu količinu hroma koja je dostupna u ishrani. Pa u tom slučaju, čak i ako se odlučimo na zdravu ishranu ipak nećemo obezbediti neophodan broj hranljivih sastojaka. Zbog toga je često potrebna i suplementacija hroma.

Bez obzira koji oblik izaberete, pokazalo se da benefiti ne izostaju. Bodibilderi i sportisti imaju poboljšane performanse. Osobe koje pate od dijabetesa tipa 2 ili otpornosti na insulin su prijavile pozitivne uticaje. Pored toga, u istraživanjima su zabeležena poboljšanja nivoa holesterola, biomarkera za oksidativni stres i ateroskleroze.

Uz sve to, pokazao je pozitivne strane i kod lečenje akni, sindroma policističnih jajnika, Turnerovog sindroma, bipolarnog poremećaja, šizofrenije, reaktivne hipoglikemije i kod starijih ljudi kako bi smanjio mentalni pad. Bilo da odaberete hrom za mršavljenje ili zbog drugih zdravstvenih koristi, neophodno je uključiti ga u zdravu ishranu. Ne preporučuje se uzimanje više od 1.000 mcg dnevno.

Ako već uzimate lekove za neku od gore navedenih bolesti ili poremećaja, neophodno je da se posavetujete sa lekarom pre suplementacije. Količina izvora hrane koja će obezbediti neophode doze hroma je minimalna. 

Suplementi su više zastupljeni, ali sadrže i veće doze sa sistemima za isporuku radi bolje apsorpcije. Veća doza povećava i šansu za interakciju sa lekovima i drugim suplementima. Osobe koje uzimaju insulin ili sa bolestima bubrega, jetre ili štitne žlezde treba da razgovaraju sa lekarom o metabolizmu minerala. Takođe, može biti kontra indikovan i sa lekovima koji su propisani za ova ali  i druga stanja.

Postoji još jedna korist hroma u smanjenju otpornosti na insulin tokom gubitka težine. Ljudi koji gube kilograme često imaju problema sa opuštenom i labavom kožom. Insulin ne samo da otvara vrata za glukozu, već ih otvara i za proteine i aminokiseline.


Proizvodnja kolagena se može smanjiti, a koža će zbog toga izgubiti elastičnost. Pre nego što dodate kolagen ili odete “pod nož”, probajte sa povećanim unosom hroma. Možda poboljšate situaciju na taj način, zategnete opuštenu kožu i izbegnete „nož“.

Hrom je odličan dodatak za mršavljenje i dugovečnost. Zato nije ni čudno što se često dodaje u režime ishrane sportista. Hrom povećava efikasnost insulina što za uzvrat reguliše apsorpciju aminokiselina.

Kad naše telo dobije “alat” potrebnan za povratak u zdravo stanje, ono reaguje. Nije neuobičajeno da tokom prve nedelje zdrave ishrane koja uključuje hrom uočimo značajno mršavljenje. Poboljšanje metaboličkog zdravlja može dovesti do bržeg trošenja vode i masti.

Jedno je sigurno. Dostupan je u zdravim namirnicama. Igra ključnu ulogu u funkciji metabolizma. Ne možemo bez njega, a manjak ovog minerala povezan je sa bolešću i oboljenjima u mnogim oblicima.

Zato, ako niste do sada, od sada obratite pažnju na ovaj tako važan mineral.