Pomeranje sata će se ipak dogoditi i ove zime...  Iako se mnogo raspravljalo o tome da li je zimsko i letno računanje vremena potrebno, ukidanje se neće dogoditi ove godine. U 3 sata, kazaljku na satu bi trebalo pomeriti jedan sat unazad čime ćemo "dobiti" jedan sat više.



Pomeranjem sata tokom letnih dana nekada je osiguravalo znatno smanjenu potrošnju energije, ali danas je ta ušteda manja i veće su posledice koje pomeranje sata ima na zdravlje. Sve je više dokaza da pomeranje sata s letnjeg na zimsko računanje vremena i obrnuto može ostaviti ozbiljne posledice na zdravlje organizma.







Da li se ovim remeti i naš unutrašnji sat?


Doktor Džozef Takaši i njegov tim su još 1997. godine otkrili gen koji diktira naš unutrašnji sat, prenosi University of Texas Southwestern Medical Center. Pomoću takvih gena svaka stanica u našem telu prati vreme što znači da poremećaji u svakodnevnoj rutini mogu narušiti njihovu ravnotežu. Stres koji izaziva pomeranje sata može da izazove nesanicu, a samim time i smušenost, pa i probleme s pamćenjem.


Tokom jeseni i zime većina nas provodi više vremena u zatvorenim prostorima. Kada završimo s radnim vremenom dočeka nas mrak što znači da provodimo manje vremena na suncu i tako stvaramo manje vitamina D. Nizak nivo vitamina D povezane su s pojavom depresije, umora, lošeg raspoloženja, ali i slabijih kostiju i boli u mišićima.

Nedostatak dnevne svetlosti koje donosi zimsko računanje vremena može dovesti do pojave brojnih problema mentalnog zdravlja, ali i sezonske depresije. Jedan dodatni sat dnevne svetlosti koji imamo na letnjem računanju vremena mnogo nam znači, kako za raspoloženje tako i zdravlje.


Jednom kada sunce počne zalaziti, naše telo počinje da stvara melatonin. Melatonin je hormon zbog kojeg postajemo umorniji, pa nam se spava što je korisno kada želimo da idemo na počinak, ali nikako nije poželjno da se dogodi dok smo još na poslu. Istraživanja su pokazala da je zimsko računanje vremena je izazvalo 11 % više depresivnih epizoda nakon pomeranja sata, što pokazuje koliko nam sunčeva svetlost pomaže u održavanju mentalnog zdravlja.






Ipak možemo se pripremiti...


Postoji i nekoliko načina kako se za pomeranje sata pripremimo i kako da ga što bezbolnije dočekamo. Ključ je da sve dnevne navike nekoliko dana pre pomeranja sata odradimo 10 do 15 minuta kasnije kako bi prelaz na zimsko računanje vremena bilo jednostavniji, savetuje Sleep Foundation.

Takođe bi bilo dobro da nekoliko dana pre i nakon pomeranja sata unosimo manje kofeina koji remeti san, ali isto tako da neko vreme provedemo u prirodi, odnosno izloženi sunčevoj svetlosti. Ako se telo pripremi na novi ritam, lakše će se prilagoditi na pomeranje sata.


Japan, Indija i Kina ne pomeraju sat nego jednostavno koriste isto računanje vremena tokom cele godine. Iako se predviđalo da će Evropska unija već ove godine ukinuti pomeranje sata, u priču se upleo Bregzit, pandemija i birokratski problemi pa se to još službeno nije dogodilo.


Dok se većina stručnjaka slaže da je zimsko računanje vremena ono pravo jer je u tom periodu sunce u podne na najvišoj poziciji na nebu, drugi smatraju kako bi nam letnje računanje vremena donelo više dnevne svetlosti pa tako i bolje zdravlje. Ipak, o tome koje će vreme zadržati odlučiće svaka zemlja za sebe.
 

Čuveni ruski astrolog Tamara Globa: Horoskop za 2022. godinu!