Smatraju je za
"domaću bananu", bundeva sadrži obilje vitamina i minerala, bogata je vlaknima, posebno pektinom, ima malo kalorija i lako se vari.
Pored manje količine belančevina, ugljenih hidrata i masti,
bundeva sadrži karotin, vitamini iz grupe B, folna kiselina i nijacijn. Bogata je kalijumom, kao i banana, fosforom i gvožđem. Zbog pektina, celuloze i drugih biljnih vlakana, preporučuje se osobama koje imaju probleme sa želucem i crevima.
Kao diuretik, bundeva je dobra i kod upale mokraćnih kanala i problema sa bubrezima i žuči. Pomaže i kod smanjenja holesterola u krvi, a preporučuje se i onima koji pate od gihta i reumatskih problema.
Beta karoten, kojim bundeva obiluje, jak je antioksidant, a preventivno smanjuje rizik od pojave raka jednjaka, želuca i grlića materice. Takođe, bundeva je preporučljiva kao dijetalna namirnica, jer njeno meso sadrži svega 26 kalorija u 100 grama.
Kako se priprema bundeva:Najjednostavnije je pečenje u rerni. Kora se ne ljušti, već se peku celi komadi, a dužina pečenja zavisi od debljine komada. Kada je pečena, bundeva je sasvim meka, a to ćete proveriti viljuškom. Pečenu bundevu možete preliti sa malo meda i cimeta.
Bundeva može i da se pohuje, da se prave kroketi, čorbe, variva i naravno, pita od bundeve.Još jedan recept za zdrav i ukusan slatkiš od bundeve predlaže da ispečene i ohlađene komade od jednog kilograma bundeve (oljuštene od kore) ubacite u blender sa kašikom smeđeg organskog šećera i da izmiksate dok ne dobijete glatku smesu. Zatim sipajte u čaše, pospite seckanim orasima i suvim grožđem i imate izvrstan slatkiš.