Ponekad se soda bikarbona (soda je od sodijuma, natrijuma na engleskom) teško podnosi, a dobra alternativa je kalijum bikarbonat.  (on se nalazi kao aditiv u raznim vrstama hrane, sa oznakom E501).



Zapaljenje leži u osnovi većine današnjih modernih bolesti. Zapaljenje je najčešće reakcija organizma na stres. Današnja medicina leči zapaljenje davanjem lekova. Ali, sve je više dokaza da se ovo može postići i stimulacijom nerva vagusa.

Vagus je poznat kao “lutajući nerv” (naziv potiče od latinske reči vagabond, koja je slična našoj za lutalicu), jer ima mnogo grana koje polaze iz malog mozga i moždanog stabla, a završavaju se u srcu i skoro svim visceralnim organima. Nemački fiziolog Otto Loewi je otkrio 1921. da stimulacija vagusa dovodi do usporavanja srčanog rada. Pri tome se oslobađala supstanca koja je identifikovana kao acetilholin (prvi otkriveni neurotransmiter).



Stara ilustracija vagusa pokazuje koliko ima razgranatu mrežu nerava koji dolaze do svih unutrašnjih organa:








U studiji iz 2010. godine objavljene u Psychological Science opisano je kako je vagus deo sistema koji koordiniše pozitivne emocije, fizičko zdravlje i pozitivne socijalne veze. U njemu je opisano kako se pozitivne emocije i dobra socijalna mreža povezuju sa dobrim zdravljem.

Ova veza je ostvarena preko vagusa. Vagus je onaj nerv koji povezuje creva i mozak (“imam osećaj u želucu”). On donosi do mozga informacije iz unutrašnjih organa (oko 80-90% nervnih vlakana u njemu prenosi informacije “nagore”. Ali, on prenosi i reakciju na emotivne i psihološke stimuluse “nadole”. 


Zavisno od vrste stimulusa, može nastati reakcija “odmori se i svari” u periodima sigurnosti i opuštenosti ili “bori se ili beži”, kada se javlja opasna situacije. 


U jednom ispitivanju na miševima naučnika iz Švajcarske, nerv je presečen tako da je prenosio samo signale do želuca, ali nije bilo prenošenja signala nagore. Pokazalo se da su oni pamtili naučeni osećaj straha (onaj koji kod nas najčešće nastaje usled hroničnog psihološkog stresa kakav su loše radno mesto, loš brak, problemi sa decom, nedostatak novca itd). Tada je postalo jasno da se ova nedostatak u finkcionisanju vagusa može kompenzovati meditacijom, tehnikama disanja (poznate tri četvorke), ali i jednostavnim mantrama. Ovo poslednje često koriste sportisti, da smanje nivo stresa (Nadal sa svojim karakterističnim pokretima ili Novakovo duboko disanje pre servisa su tipični primeri). 


Ovo dovodi do stimulacije vagusa, sa smirjućim efektima. Danas znamo da je posledica slabe vagusne aktivnosti poremećen odnos izmedhy neurotransmitera GABA (izaziva smirenost) i adrenalina (povećava agresivnost).


Ali, nedavno je u istraživanju jednog tima iz Holandije i SAD pokazano da stimulacija vagusa ima i efekte na smanjenje zapaljenja kod ljudi sa reumatodnim atritisom (reumatsko, autoimuno zapaljenje zglobova). Odavno je poznato da stimlacija vagusa u životinja ima dobre efekte na suzbijanje zapaljenja. Ovo je prvi put da je efekat pokazan na ljudima, korišćenjem malog implanta, koji je stimulisao vagus električnom strujom (slično kao pejsmejker za srce).



Ali, aprila 2018 se pojavio rad koji je pokazao da se isti efekat može postići mnogo jednostavnije, pijenjem sode bikarbone. U njemu je ona davana kod bolesnika sa hroničnim oboljenjem bubrega da se suzbije acidoza (kiselost) organizma. U toku ispitivanja je pokazano da se je došlo do dramatičnom smanjenja zapaljenja, sličnog onom kod stimulacije vagusa. 







Pokazalo se da je došlo do smanjenja zapaljenja kako u bubrezima, tako i u slezini, ali i u perifernoj krvi. Autori smatraju da je efekat posredovan smanjenjem kiselosti u želucu, što dovodi do stimulacije mezotelnih ćelija. One aktiviraju vagus, a on dovodi do suzbijanja M1 populacije makrofaga, uz aktivaciju M2 populacije. Naime, makrofagi (vrsta leukocita) postoje  dva oblika (M1 koji stimulišu nastanak zapaljenja i M2 koji ga suzbijaju). U prolog ovom mehanizmu govori činjenica da inhibtori protonske pumpe (popularni antacidi za subijanje lučenja želidačne kiseline) pogoršavaju autoimune bolesti. Hormon grelin, koji stimuliše nastanak kiseline, ima sličan efekat kao soda bikarbona (on se luči posle uzimanja obroka).

Dakle, uzimanje 2 grama sode bikarbone (jednom dnevno ili više puta u toku dana) je efikasan lek za autoimune bolesti. Ponekad se soda bikarbona (soda je od sodijuma, natrijuma na engleskom) teško podnosi, a dobra alternativa je kalijum bikarbonat  (on se nalazi kao aditiv u raznim vrstama hrane, sa oznakom E501).


Naravno, meditacija i vežbe disanja imaju sličan efekat, pa ih je najbolje kombinovati.

 

Branimir Nestorović otkriva šta je lek protiv gripa!