1. KortizolRadi se o hormonu, koji se u stresnim situacijama oslobađa u krv, pa se stoga još naziva i hormon stresa. Prema brojnim istraživanjima, visok nivo kortizola može da bude okidač za brojne zdravstvene tegobe, kao što su razne upale, srčane bolesti, anksioznost, kancer, gojaznost, ali i loš san.
Jedna je od važnih komponenti zdravog starenja predstavlja održavanje kostiju i mišića snažnim. S obzirom na to da kortizol utiče na mišićnu masu na način da razgrađuje mišće, ukoliko ga ima previše, time posredno utiče i na proces starenja.
2. TestosteronAndrogeni hormon testosteron takođe je presudan za izgradnju mišića. Proizvodi anabolički efekat, što znači da podstiče rast mišića.
Prema mnogim istraživanjima njegov nizak nivo povezan je sa brojnim faktorima koji utiču na ubrzavanje procesa starenja. Prema jednoj studiji, nedostatak testosterona kod starijih muškaraca povezan je sa povećanim rizikom od smrti usled srčanih bolesti. Takođe postoji snažna korelacija između nivoa testosterona i samog starenja. Naime, muškarci svake godine gube između
1 i 2% nivoa testosterona tokom života. Dakle, oni koji imaju viši nivo testosterona, teorijski izgledaju mlađe od svojih vršnjaka.
Doduše, većina istraživanja o niskim nivoima testosterona sprovedena je na muškarcima. Žene već prirodno imaju niži nivo ovog hormona. Međutim, testosteron je važan za oba pola kada je u pitanju njegov odnos sa kortizolom. Potrebno je da testosteron održavamo na visokom nivou, a kortizol na niskom nivou. To su najbolji uslovi za izgradnju mišića.
3. Vitamin DVitamin D se takođe smatra hormonom. Zapravo, vitamin D je neophodan za skoro svaku telesnu funkciju – od regulisanja proizvodnje tiroidnih hormona, regulisanja raznih upala, do pomaganja imunološkom sistemu da se prilagodi i odbaci infekciju.
Nedostatak ovog vitamina dovodi do slabljenja kostiju, što uzrokuje razvoj bolesti poput rahitisa kod dece i osteoporoze kod odraslih, te direktno utiče na ubrzavanje procesa starenja. Takođe manjak ovog vitamina slabi imunološki sistem, te može da uzrokuje kardiovaskularne bolesti, depresiju, dijabetes i multiplu sklerozu. Čak brojna istraživanja nedostatak vitamina D povezuju sa određenim vrstama raka.
Budući da koža proizvodi
vitamin D kada je izložena suncu, u toku jeseni, a naročito tokom zime, pa sve do proleća, kada nema dovoljno sunčeve svetlosti, preporučujem vam da svakodnevno unosite vitamin D3 koji ima ključnu ulogu u gotovo svim fiziološkim procesima u čovekovom telu.