Pogrešno postavljena empatija može biti loša za vas i druge!

Još gore, empatične tendencije ljudi mogu se čak i iskoristiti da bi se njima manipulisalo na agresivan i okrutan način. Pa ako ne empatiju, šta bi trebalo da osećamo umesto toga?



Reč „empatija“ potiče od nemačke reči „Einfühlung“, nastale krajem 18. i početkom 19. veka, što bi se moglo prevesti kao „osećanje“. Neki empatiju vide kao sposobnost čitanja emocija svojih bližnjih ili jednostavno kao osećanje povezanosti sa ljudima, dok drugi empatiju više gledaju s moralne strane, pokazujući brigu o drugim ljudima. Čak se i istraživači koji to proučavaju ne slažu sa tim.



Većina ljudi empatiju doživljava kao razumevanje onoga kroz šta drugi ljudi prolaze i kada pokažu zabrinutost zbog toga.



Pol Blum, psiholog sa Univerziteta Jejl, empatiju definiše kao ulazak u nečiji um kako bi se iskusila osećanja i brige koje oseća određena osoba. Kada doživimo ili osetimo da osoba pati, naš zdravi razum reći će nam da pomognemo toj osobi.



Pol je za jedno istraživanje učesnicima ispričao priču o 10-godišnjoj devojčici Šeri Samers koja ima fatalnu bolest. Lekari su Šeri stavili na listu čekanja za tretman koji će joj ublažiti bol i potencijalno produžiti život. Nažalost, ona saznaje da joj ostaje još nekoliko nedelja ili meseci do kraja.










Kad su učesnicima studije predstavili Šerinu (izmišljenu) priču, podstičući ih da osećaju empatiju prema njoj, otprilike tri četvrtine učesnika premestili su je na vrh spiska kako bi ranije počela da se leči.



Ipak, kako Pol ističe, to bi moglo značiti da bi svako drugo dete iznad nje na spisku moralo čekati još duže, a vrlo moguće je da neka deca iznad nje čak i više pate.



Efekat identifikovanja žrtve


Ovo je primer onoga što psiholozi nazivaju „efekat identifikovanja žrtve“. Mnogo je verovatnije da će ljudi otvoriti svoja srca ili pak novčanike kad postoji vidljiva osoba čija bi bol mogla biti ublažena. Dobrotvorna organizacija koja ispriča jednu priču o detetu koje pati može prikupitii više donacija u poređenju s dobrotvornom organizacijom koja se koristi statistikom koja bi opisivala i prikazivala oko 1.000 anonimne dece kojoj bi trebalo pomoći.

Ovaj efekat takođe može objasniti zašto mnoge ljude ne dotiče smrt stranaca uzrokovanih koronavirusom, ali ih dira to što nemaju toliko slobode koliko su je imali pre pandemije.

Ne postoji ništa loše u tome da se javnosti ispriča priča o nekoj određenoj osobi kojoj je potrebna pomoć. Međutim, efekat identifikovanja žrtve mogao bi oduzimati dosta novca tamo gde je on zaista mnogo više potreban, gde bi taj novac imao koristi za više ljudi. Naravno, vrlo je teško privući pažnju na probleme koji uopšte nemaju identifikovanu žrtvu.

Pružanje empatije ljudima koje ne poznajemo, potpunim strancima, poseban je izazov za ljudski um. Izvorno opisan od stoika pre nekoliko hiljada godina, koncept „oikeiōsis“ opisuje kako je naša empatija i afinitet prema drugima određena bliskosti s tim osobama. Ali naša prirodna empatija za naše bližnje i one koji su nama slični može se iskoristiti kako bi izazvala antipatiju prema onima koji nam i nisu toliko slični ni bliski.







Vođe koriste empatiju za manipulaciju


U jednom istraživanju istraživači su studentima ispričali priču o koleginici iz susedne sobe koja će se takmičiti u matematici protiv drugog kolege za novčanu nagradu. Studenti su dobili priliku da nateraju tog takmičara da pojede jako ljuti sos pre takmičenja kako bi ga mogli omesti. Kako bi empatija prema studentkinji još više porasla, istraživači su naglasili da ona ima lošije finansije, te je većina ljudi dala veću dozu ljutog sosa njenom protivniku.

Isto tako, vođe su takođe manipulisale prirodnom empatijom drugih ljudi kako bi opravdale ratne strahote, tvrdeći da će životi miliona američkih vojnika biti spaseni bacanjem atomskih bombi na Japan.

Iako je zajednička sreća zasigurno vrlo prijatno stanje, deljenje patnje ponekad može biti teško.







Treba razlikovati empatiju od saosećanja


Istraživanje sugeriše kako bi trebalo početi jasnije razlikovati empatiju i njen očigledni sinonim: saosećanje. Ako je empatija uskakanje i šetanje u tuđim cipelama, saosećanje je osećaj zabrinutosti zbog patnje i boli druge osobe koji je popraćen motivacijom da se toj osobi pomogne. Ukoliko saosećate sa nekom osobom, vi tada širite dobrotu prema drugima, a ne morate nužno osećati ono što ta osoba oseća.

Na primer, imate odraslu osobu koja teši dete koje se uplašilo malog psa koji laje. Odrasla osoba ne treba da oseća detetov strah kako bi pomogla. Ta osoba će saosećati s detetom, pomoći će mu da njegov strah nestane.

Moguće je podstaći veće saosećanje kod ljudi jednostavnim metodama treninga zasnovanim na pažnji, gde je cilj osetiti pozitivne i tople misli o drugima bez fokusiranja na slično iskustvo.

Nije potrebno uvek osećati empatiju, ali ako saosećate s drugima, to će pozitivno uticati na vaš život i život drugih, piše BBC.







Ostale teme vezane za zdravlje i mršavljenje, možete pronaći OVDE