Anis smanjuje apetit, čisti krv, pluća, bubrege, jača nerve...

U antičko doba u Grčkoj je korišćen za aromatizaciju vina, a potom su ga Rimljani preneli u Toskanu, odakle se dalje širio po Evropi.


Anis se danas najviše koristi kao začin za kolače, pecivo i hleb. U nekim krajevima sa anisom se začinjavaju sosovi, variva i salate. Pekmez i kompot od šljiva takođe dobija posebnu notu ako se začini anisom. Ali, kako anis brzo gubi ukus i miris, treba da se samelje neposredno pre upotrebe.



Anis se dosta koristi i u industriji kolača i slatkiša, kozmetičkih proizvoda i kod proizvodnje likera. U svetu postoje likeri i rakije sa mirisom anisa, među kojima su najpoznatiji francuski perno, turski raki, grčki uzo i makedonska mastika.




PROTIV NADUTOSTI

Za uklanjanje osećaja nadutosti koji se obično stvara posle obilnih obroka ili konzumiranja teško svarljive hrane, potpomognute čašom alkohola više, anis je pravi lek. On istovremeno dezinfikuje i umiruje želudac, reguliše varenje, sprečava grčeve i nadutost.



Lek se sprema tako što se kašičica samlevenih plodova anisa kuva desetak minuta u dva decilitra mleka. Kada se mleko ohladi doda se kašičica meda, i tako spravljeno pije nekoliko puta u toku dana, dok smetnje ne prestanu. Lekoviti su i suvi plodovi anisa koji se žvaću. Pravi se i čaj, tako što se jedna kašičica usitnjenih plodova prelije sa šoljicom ključale vode, a zatim ostavi da odstoji desetak minuta pre ispijanja.



Kao i većina drugih biljaka i anis poseduje lekovita svojstva. Lekoviti delovi biljke su plod, odnosno zrelo seme, koje sadrži eterično i masno ulje, proteine, ugljene hidrate. Dominantni sastojak eteričnog ulja je transanetol od koga i potiče specifična aroma i slatkast ukus. Poseduje vitamine A i C, folnu kiselinu, kao i minerale kalcijum, magnezijum, fosfor, kalijum. Da bi bilo što delotvornije seme se skuplja isključivo po suvom vremenu, u avgustu i septembru kada plod dozreva. Ubrane semenke se raspoređuju na toplom i prozračnom mestu, pri čemu se tokom sušenja obavezno okreću.




Seme anisa deluje protiv nadimanja, umiruje grčeve, jača želudac i pospešuje varenje. Da bi eliminisali mučninu nastalu zbog previše masne hrane, jakih začina ili preprženih jela, treba tri do četiri puta dnevno piti anisov čaj. U anisov čaj, spremljen na uobičajen način, doda se pola kašičice meda i svež listić nane.


Zagovornici narodne medicine seme anisa preporučuju kao delotvorno sredstvo koje čisti krv i jača nerve. Preporučuju ga i za čišćenje nakupljene sluzi iz pluća, želuca, mokraćne bešike i bubrega, ali i za regulisanje neredovne menstruacije. Preporučuje se i osobama koje pate od nesanice. "Anis je tvoj jastuk koji te čuva od loših snova", ističu Englezi u osmišljenoj krilatici, naglašavajući da svako može da se uveri u njegovu delotvornost ukoliko popije šoljicu anisovog čaja pre spavanja.



Eterično ulje anisa od davnina je u upotrebi za smanjivanje apetita. Takođe, ulje se pokazalo uspešnim i u pospešivanju cirkulacije i uklanjanju celulita. Međutim, treba voditi računa da se eterično ulje ne drži na svetlosti i vazduhu, jer tako izloženo gubi važan sastojak anetol. Zato, dobri poznavaoci njegovih korisnih sastojaka savetuju da je najbolje koristiti sveže ulje.



UNIVERZALNI ČAJ


Ovaj čaj ima široku lepezu delovanja, ali ga narodni lekari preporučuju posebno za disajne puteve i organe za varenje. Spravlja se tako što se jedna kašičica semena anisa prelije sa dva decilitra ključale vode, ostavi poklopljeno da odstoji 15 minuta, a zatim procedi. Čaj se, uobičajeno, pije tri puta dnevno posle glavnih obroka, mada je najdelotvorniji ako se uzima između obroka i pre spavanja. Čaj se pije vruć i u gutljajima, zaslađen medom, ako je reč o oboljenjima disajnih organa, dok se za lečenje organa za varenje (želuca i creva) pije bez meda, nezaslađen.

Ostale teme vezane za zdravlje i mršavljenje, možete pronaći OVDE 


GODIŠNJI HOROSKOP za svaki znak ponaosob.