Autoimune bolesti i korona virus - Da li zbog njih korona ubija mlade?

Uz epidemiju korona virusa, stručnjaci upozoravaju da u Srbiji već dugo hara i nekoliko drugih bolesti čije razmere poprimaju dimenzije epidemije. Tako je dr Danica Grujičić nedavno istakla da nas pritiska i epidemija onkoloških, kardiovaskularnih ali i autoimunih bolesti.



Štaviše, po njenom mišljenju, upravo bi autoimune bolesti mogle biti objašnjenje smrti mladih pacijenata koji su oboleli od korona virusa. Kao što je poznato, smrtni ishod je do sada bio daleko češći kod pacijenata u odmakloj životnoj dobi kao i kod onih koji su bolovali od nekih drugih hroničnih oboljenja.



Međutim, autoimuna oboljenja veoma dugo mogu da ostanu nedijagnostifikovana. Kod mlađih osoba, njihovi simptomi su dugo disperzni, ne ukazuju na očigledne dijagnoze pa dolazi do pripisivanja tegoba nekim prolaznim uzročnicima.




Danas postoji oko stotinu autoimunih bolesti a među njima često dolazi do preklapanja simptoma. Za najčešće kao što su hašimoto tiroiditis, eritemski lupus, multipla skleroza, celijakija, ekcem, psorijaza i reumatoidni artritis, čak postoji grupa zajedničkih simptoma.







To je, pre svega, umor i osećaj malaksalosti koji ne prestaje ni posle normalnog odmora, stalna povišena telesna temperatura, promene na koži, opadanje kose, afte (ranice na sluzokoži usne duplje), otečene limfne žlezde, opadanje kose, smetnje sa varenjem kao i slaba koncentracija.



Sve autoimune bolesti imaju neku komponentu zapaljenja, a ta je upala stalna i opasna jer je ne izaziva neki strani antigen koji možemo odstraniti već naši sopstveni molekuli.




Na autoimune bolesti utiče veliki broj faktora, među kojima preovlađuje genetska predispozicija. Ipak, mnogo toga može da zavisi i od spoljnih faktora kao što su UV zračenje, neki lekovi, stres ili hormoni. 


LEPOTA

ZDRAVLJE