Praziluk nije osetljiv na niske temperature, pa je njegovo uzgajanje najlakše. Može se brati od početka jeseni pa sve do kraja proleća, i njegova upotreba je velika naročito zimi kada je izbor povrća osiromašen. Najblažeg ukusa, bez ljutine, bez jakog mirisa, ne izaziva suze u očima, ali pripada vrsti luka.
Nutritivna vrednostPo nutritivnom sastavu sličan je svojim rođacima, ali sadrži više belančevina, beta-karotena i vitamina C. Sirovi praziluk odličan je izvor mangana, dobar izvor gvoždja, folne kiseline, vitamina C i B6. Obzirom da se kuvanjem smanjuje količina vitamina i minerala, kuvani praziluk postaje dobar izvor mangana i osrednji izvor gvoždja, folne kiseline i vitamina B6.
LekovitostZa razliku od crvenog ili belog luka, praziluk se upotrebljava ceo i to ne samo kao začin, već kao samostalno povrće. Obiluje hranjivim i lekovitim stvarima. Sadrži veliku količinu minerala i vitamin C, kao i eterična ulja sa sumporom. Ta ulja deluju blagotvorno na disajne i probavne organe, bubrege, jetru, krv i vene. Ujedno od tih ulja potiče i miris praziluka, koji je prilično specifičan i mnogim ljudima odbojan. Kod upotrebe praziluka preporučuje se korišćenje celog praziluka i bele stabljike i zelenog lišća.
U lišću, koje se često izbegava za korišćenje, uma nekoliko puta više vitamina nego u belom delu.
Zdravstvene prednosti:– Kod povećane štitne žlezde preporučaju se topli oblozi od kuvanog praziluka.
– Praziluk pomaže kod iskašljavanja, smiruje kašalj i blagotvorno deluje na promuklost, upalu pluća i astmu.
– Smanjuje povećanu količinu mokraćne kiseline, holesterola i masnoće u krvi.
– Praziluk poboljšava cirkulaciju krvi, i pomaže kod arteroskleroze i upale vena.
– Poboljšava apetit te potstiče rad probavnog sistema i creva.
– Praziluk potstiče bolji rad bubrega i izlučivanje mokraće, i pomaže kod bolova u bubrezima i kamena u bubregu.Ostale teme vezane za zdravlje i mršavljenje, možete pronaći OVDE