Zdravlje

Ljubav

Rad na računaru! Evo koji vitamin će vam sačuvati vid!

Rad na računaru! Opterećenje očiju, zamor i suvo oko samo su neki od problema sa kojima se suočava sve veći broj ljudi zbog vremena provedenog ispred ekrana računara. Evo koji vitamin će vam sačuvati vid!

Rad na računaru! Evo koji vitamin će vam sačuvati vid! Svet Plus




Posledice neprestanog gledanja u ekrane računara i mobilnih telefona mogu ostaviti trajne posledice po naše zdravlje. Zamor očiju, osećaj opterećenja i sušenje očnog dna samo su neki od simptoma koji mogu dovesti do sindroma kompjuterskog vida.


Reč je o stanju oka, koje nastaje ako čovek provodi tri i više sati dnevno ispred monitora. Sindrom se manifestuje zamorom, pospanošću, glavoboljom i pojavama kao što su dupli, i ponekad zamagljeni vid. 



Vitamin A za oporavak očiju

Gledajući u kompjuterski ekran, oči stalno reaguju na svetle i tamne tačkice. Oči troše više fotosenzitivnog pigmenta, koji je potreban za vid pa je poželjno uzimanje vitamina A. Vitamin A igra važnu ulogu u proizvodnji rodopsina. 



Vitamin A je antioksidans i pokazalo se da igra značajnu ulogu u prevenciji gubitka vida uzrokovanog degenerativnim stanjima poput katarakte ili makularne degeneracije. Studije također pokazuju da vitamin A zajedno sa ostalim antioksidansima pomaže da pri usporavanju progresiju neuropatije, uključujući i dijabetičku neuropatiju.



Ljudi koji bi trebali smanjiti unos masnoća i holesterola mogu jesti hranu u kojoj ima beta-karotena, suspstance koju telo uz pomoć sunčeve svetlosti pretvara u vitamin A.

 

Silica: Ove male vrećice imaju osam genijalnih primena!






Gde ima vitamina A?


Vitamin A ćete najviše pronaći u voću i povrću svih boja; žute, narandžaste, zelene, ali u obliku tamno obojenog biljnog pigmenta provitamina A ili beta-karotina, koji se tek u organizmu transformiše u vitamin A. 

Kada nutricionisti preporučuju konzumiranje obojenog voća i povrća, misle zapravo na beta-karotin. Tu spadaju neke vrste povrća čija je konzumacija u našim krajevima uobičajena, kao što su šargarepa, spanać, salata, ali je mnogo više onih vrsta čije gajenje i korišćenje nije često, na primer, maslačak, lisnati kelj, blitva, endivija i matovilac. 

Među voćem, preko 20% dnevnih potreba zadovoljavaju dinja i kajsija. Razne vrste bundeva imaju čak i do 60% ovog vitamina.

Naravno, šargarepa je osnovni izvor vitamina A, jer se konzumacijom samo 100 g dnevno mogu zadovoljiti dnevne potrebe organizma. Njeno korišćenje je i najjednostavnije jer nije skupa, može se kupiti tokom cele godine i pripremiti na razne načine, što je vrlo bitno jer se vitamin A ne uništava toplotom.

S druge strane, samo mali broj namirnica životinjskog porekla se može smatrati bogatim izvorom vitamina A (100 g namirnice zadovoljava više od 20% dnevnih potreba). To su iznutrice (samo jetra), riba (samo tunjevina), mlečni proizvodi (samo puter i pavlaka) i jaja. Mleko i ostali mlečni porizvodi, kao i ostale vrste riba su siromašni vitaminom A jer u 100 grama imaju samo 3-5% dnevnih potreba, dok ga meso praktično uopšte ne sadrži.



Ostale teme vezane za zdravlje i mršavljenje, možete pronaći OVDE

Viber

Autor: O.J
Izvor: svetplus.com

Povezane vesti:


>