Istraživanja sprovođena u poslednje dve decenije pokazala su da postoji snažna veza između raspoloženja i onoga što jedemo. Upravo iz tih razloga psihijatri širom sveta pacijentima sa depresijom savetuju i da se hrane na odgovarajući način. Brojne studije su potvrdile da ishrana koja se bazira na prerađenim namirnicama i šećeru, kao i različitim stimulativnim materijama, povećava rizik od depresije i do 60 odsto.
Ovo je spisak namirnica koje prijaju dobrom raspoloženju i koje mogu da vam budu inspiracija da kreirate svoj sopstveni jelovnik.
l Integralni ugljeni hidrati - stabilizuju nivo šećera u krvi i omogućavaju uspostavljanje važnih hemijskih materija u mozgu
*Kari - podiže nivo supstance BDNF u mozgu i nervnom sistemu, a čije su niske vrednosti karakteristične za depresiju
*Tamnozeleno lisnato povrće - sadrži obilje folne kiseline, koja stimuliše produkciju neurotransmitera dobrog raspoloženja
*Skuša - ova riba je odličan izvor omega-3 masnih kiselina, a redovno konzumiranje skuše podiže nivo moždane materije GABA, koja blokira osećanja anksioznosti i stresa
*Mahunarke - bogate su triptofanom, aminokiselinom koja je neophodna za stvaranje hormona sreće i dobrog raspoloženja
*Crvena paprika - nemački istraživači utvrdili su da se brže smirujemo kada je nivo vitamina C u organizmu visok. Crvene paprike svrstavaju se među najbogatije izvore ovog vitamina
*Pomorandže - ova vrsta južnog voća bogata je inozitolom, materijom koja pomaže produkciju hormona sreće
*Jaja - sadrže triptofan i holin (jedan od vitamina B grupe), koji smanjuju rizik od pojave depresije
PRIMER JELOVNIKADoručak: dve kriške hleba sa domaćim namazom od leblebija i paradajzom
Užina: pomorandža
Ručak: tanjir pasulja, kupus salata i parče hleba
Užina: šaka bobičastog voća i orašastih plodova
Večera: fileti od skuše i salata od tamnozelenog povrća
Ostale teme vezane za zdravlje i mršavljenje, možete pronaći OVDE