Vitamin B12 ključan je nutrijent iz kompleksa B vitamina!

Potreban je za zdravlje živaca, funkcioniranje mozga i proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Drugi naziv za ovaj vitamin je Kobalamin. 

Kao i svi drugi vitamini B-kompleksa, i vitamin B12 je topiv u vodi, što znači da se u njoj rastvara i putuje kroz krvotok. Ljudsko telo ga može uskladištiti do četiri godine, a onaj suvišni deo izlučuje se putem mokraće, zato se velike doze vitamina B12 nisu pokazale toksičnima niti štetnima. 

Kod preniskih nivoa vitamina B12 može doći do pomanjkanja koje u nekim slučajevima može dovesti i do nepovratnih neuroloških oštećenja.

Hrana u kojoj se može pronaći vitamin B12 je ona životinjskog porijekla, dakle mesu, ribi ( tuni i bakalaru), jajima i mlečnim proizvodima poput mleka, jogurta i sira. 

Neki proizvodi poput žitarica i sojinog mleka prodaju se sa dodatkom vitamina B12. Kao i kod drugih nutrijenata, najbolje je unositi njihovu optimalnu količinu putem uravnotežene prehrane, čime se manjak vitamina B12 može izbeći.



Zašto je telu potreban vitamin B12?


Vitamin B12 neophodan je za funkcioniranje mozga i živčanog sistema, a sudeluje i u stvaranju crvenih krvnih zrnaca i pomaže u stvaranju i regulisanju DNK. 

Metabolizam svake stanice u telu zavisi od vitaminu B12 budući da igra ulogu u sintezi masnih kiselina i proizvodnji energije. Taj vitamin omogućava i otpuštanje energije pomažući organizmu u apsorbovanju folne kiseline. 

Iz minuta u minut ljudsko telo proizvodi milione eritrocita – crvenih krvnih zrnaca – a ta se zrnca ispravno multipliciraju upravo zahvaljujući vitaminu B12. 

U slučaju preniskih nivoa ovog vitamina, smanjuje se i proizvodnja eritrocita što posledično može dovesti do anemije.

Preporučene dnevne doze vitamina B12 osobama starijima od 14 godina su 2,4 mikrograma dnevno, dok je kod trudnica i dojilja ta potreba još i veća – 2,6, odnosno 2,8 mikrograma. 

Iako slučajevi preteranog unosa ovog vitamina nisu pokazali štetne posledice, pre uzimanja dodataka ishrani koji sadrže vitamin B12, uvek je mudro prethodno se konsultovati sa lekarom, posebno ukoliko uzimate neke lekove koji utiču na njegovu apsorpciju.

 

Opasno po zdravlje: Kafa i mleko, veoma loša kombinacija!

Nedostatak vitamina B12


U slučaju da telo ne dobija vitamin B12 u dovoljnim količinama, smatra se da je reč o manjku koji ponekad može izazvati ozbiljne i nepovratne posledice, posebno po živčani sistem i mozak. 

Nedostatak ovog vitamina predstavlja veći rizik za razvijanje psihoze, manije i demencije. Čak i  lagano sniženi nivoi vitamina B12 mogu pokazati simptome njegovog manjka u organizmu, poput depresije, zbunjenosti, problema sa pamćenjem i umora. 

Osim toga, može doći do zatvora, gubitka apetita i gubitka težine. Nabrojani simptomi sami po sebi ne moraju nužno značiti da je reč o manjku vitamina B12. Kada se problem pogorša, dolazi do neuroloških promena, kao što su trnci u šakama i stopalima ili poteškoća u održavanju ravnoteže.

Kod dece sa nelečenim manjkom vitamina B12 dolazi do neobičnih pokreta, problema sa refleksima, hranjenjem, razdražljivošću, a s vremenom i sa rastom. 

Najčešće se nedostatak vitamina B12 dijagnostikuje kod osoba čija je ishrana veganska, budući da ona isključuje proizvode životinjskog porekla. Njima se preporučuje uzimanje dodataka prehrani koji sadrže ovaj vitamin.

Manjak vitamina B12 može dovesti i do anemije. Uobičajeni simptomi anemije su umor, kratak dah i neujednačeni otkucaji srca, a osim njih tu su i gubitak kilaže, bolna usta ili jezik, proliv, bleda ili žućkasta koža, menstrualni problemi i preterana osetljivost na upale. 

Perniciozna anemija je autoimuna bolest koja zahvata krv. Osobe s ovim poremećajem nemaju dovoljno proteina po imenu intrinzički faktor u želucu, a on omogućava telu da apsorbuje vitamin B12.

Ostale rizične grupe za manjak kobalamina su ljudi s tegobama tankog debelog creva, na primer oni kojima je deo creva hirurški odstranjen. 

Kronova bolest se također spominje u literaturi, međutim u tom su području istraživanja još uvek nepotpuna.

Osobe koje uzimaju terapiju za dijabetes trebaju pratiti nivo vitamina 12 budući da neki lekovi smanjuju njegovu apsorpciju. Do manjka vitamina B12 mogu dovesti i stanja poput celijakije, gastritisa i upalne bolesti creva, obzirom da ona izazivaju smanjenu apsorpciju nutrijenata. Sličan je slučaj i sa hroničnim alkoholičarima.
 

Šta donosi novi Pravilnik o imunizaciji? Za koga je vakcina obavezna!

Vitamin B12 u ishrani


Vitamin B12 je, osim putem hrane, moguće uneti i putem dodataka ishrani. Obično se takvi suplementi preporučuju starijim osobama i veganima. Osim njih, preporučljivo je da ih uzimaju osobe obolele od perniciozne anemije, aklorhidrije ili određenih crevnih poremećaja zbog kojih imaju otežanu mogućnost apsorbovanja vitamina B12 putem hrane. U slučaju da oralni dodaci ishrani ne pomažu, potrebno je vitamin B12 ubrizgati injekcijom.

Ostale teme vezane za zdravlje, možete pronaći OVDE