Probleme srca možemo zaustaviti usvajanjem određenih navika, poput izbegavanja namirnica koje naše srce ne voli!
So, šećer, mastVelike količine masti, šećera i zasićenih masnoća vremenom se talože i povećavaju rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, pa ako pazite na svoje zdravlje, ove stvari izbegavajte.
SlaninaViše od polovine kalorija iz slanine dolazi iz masnoća koje povećavaju loš holesterol (LDL) i povećavaju šanse da ćete doživeti srčani udar. Kako je prepun soli, povećava krvni pritisak zbog čega srce teže radi. Visok procenat natrijuma može da dovede do infarkta, bolesti ili čak prestanka rada srca.
Crveno mesoAko jedete previše jagnjetine ili svinjetine, šanse za razvoj bolesti srca postaju mnogo više. Za početak, smanjite porcije i odaberite belo meso.
Kolači i druge poslasticeKolači i slične poslastice bi trebalo da budu retkost na vašoj trpezi, jer su puni šećera koji vode do nakupljanja kilograma. Povezani su i s visokim nivoima triglicerida i mogu voditi do bolesti srca.
Prerađeno meso Viršle, salame i kobasice najgore su meso za vaše srce, tvrde stručnjaci, jer sadrže visoke količine soli i masnoća. Konzumiranje ovih proizvoda treba svesti na minimum.
Pirinač, testenina, hlebOve su namirnice napravljene od belog brašna i nedostaje im zdravih sastojaka poput vlakana... Puni su šećera, koje vaše telo skladišti kao masnoće, a takva ishrana može da utiče na taloženje masnoća u predelu stomaka koje su povezane s razvojem bolesti srca.
AlkoholUmerena konzumacija alkohola vam neće štetiti osim ako imate visok krvni pritisak; tada može da utiče na razvoj bolesti srca. Previše alkohola vremenom može da dovede do zastoja srca, visokog krvnog pritiska, infarkta i gojenja.
JogurtJogurt može da bude odličan izvor nutrijenata koji štiti od nastanka visokog pritiska, ali budite oprezni koji kupujete. Naime, jogurti kojima su dodati ukusi su puni šećera, pa ako ih jedete redovno, na kraju mogu dovesti do visokog krvnog pritiska, upala i bolesti srca.
Preskakanje obrokaŠto zbog radnog dana prepunog obaveza, što zbog zaboravljanja, što zbog lenjosti, uglavnom zaboravljamo da je svaki obrok i međuobrok tokom dana važan. Ako preskočite doručak i ništa ne jedete do ručka ili, pak, doručkujete, a ništa ne jedete dok ne stignete kući s posla, svom telu ne činite nikakvu uslugu.
Upravo suprotno - metabolizam se usporava jer telo ne prima hranu i priprema se na dugoročniju oskudicu, pa usporava ceo organizam. Takođe, kada nakon pola dana gladovanja konačno sednete za sto, povećavaju se šanse da ćete konzumirati previše hrane odjednom i nećete stati na vreme.
Rezultat će biti bolovi u stomaku, previše konzumiranih kalorija i nakupljanje masnoća oko stomaka, koje se smatraju najštetnijim za kardivaskularno zdravlje.Ostale teme vezane za zdravlje, možete pronaći OVDE