U studiji se navodi da su nepravilne mutacije, do kojih dolazi u DNK kada se dve ćelije dele, potpuno van ikakve kontrole, kao i da ishrana ili životna sredina nemaju uticaja na to.
Tek jedna trećina tumora nastaje kao rezultat životnih faktora: okruženja u kojem živimo, ishrane, načina života ili genetskog nasleđa.
Ipak, naučnici upozoravaju da nekvalitetan stil života može imati uticaja na
“faktor nesreće”.
Što se češće ćelije dele, veća je verovatnoća da će se znakovi u njihovom genetskom kodu poremetiti, odnosno da će doći do greške.
“Svi karcinomi su uzrokovani kombinacijom nesrećnih okolnosti, okoline i nasleđa”, rekao je profesor Bert Vogelsahn s Medicinskog univerziteta Džon Hopkins.
“Utvrdili smo da su vrste karcinoma na koje najviše utiče stil života: rak pluća i rak kože”, upozorio je Vogelstajn.
U studiji, koja je objavljena u stručnom časopisu Science tvrdi se da je jedini način da se efikasnije borimo protiv većine karcinoma što ranija detekcija bolesti, u fazi kada su tumori izlečivi ili ih je moguće potpuno odstraniti operacijom.
Ljudi koji usprkos lošim životnim navikama poput pušenja dožive duboku starost nemaju zapravo dobre gene, oni jednostavno imaju sreće, zaključak je studije.