Danas samo dvadeset posto populacije ima sreću da umre zdravog razuma!

Akademik Behterev koji je svoj život posvetio proučavanju mozga jednom je izjavio kako "samo 20% populacije ima tu sreću da umre zdravog razuma". Ostatak ljudi u starijoj dobi će se, međutim, suočiti sa smanjenjem ili gubitkom mentalnih sposobnosti, te će postati "velika deca". Tih 80 % populacije je statistički značajno više nego broj onih koji su predodređeni da obole od srčanih bolesti, raka ili Parkinsonove bolesti.

Kako biste se našli u tih "srećnih 20%" sada je vreme da počenete da brinete o svim zdravlju.

Tokom godina skoro svi postaju lenji. Paradoks je to što mnogo radimo u mladosti, kako ne bismo imali problema u starosti. I ispostavilo se suprotno. Što se više smirujemo i opuštamo, to više nanosimo štetu sebi.


Kako ljudi stare zahtevi im se svode na uobičajena pravila: "jedi ukusno - spavaj dovoljno", a intelektualni rad je često sveden na rešavanje ukrštenih reči. Međutim, nivo zahteva od života tada treba da bude mnogo veći!

Pritisak koji ste osećali ranije u životu u starosti dolazi kao teret koji nekada nije nimalo lak. Ljudi često, bez da to primete postaju ljuti i nezadovoljni i stvaraju razdor između sebe i spoljašnjeg sveta.

Postaju neljubazni, slepi i gluvi za potrebe ljudi oko njih. Ovo je prvi znak gubitka fizičke i intelektualne forme. Pamćenje i sposobnost da mislimo ispašataju. I postepeno, ljudi se udaljuju od spoljašnjeg sveta, stvaraju svoj, koji je često okrutan i neljubazan, pun fantazija pa svako ko stupi u kontakt sa njima želi da pobegne glavom bez obzira.

Mnogi ljudi koji pate od demencije su zapravo oni koji su živeli bez da su ikada menjali svoje navike. Karakteristike kao što su preterano pridržavanje principa, upornost i konzervativnost pre će dovesti do demencije u starosti nego karakteristike poput fleksibilnosti, sposobnosti da se brzo menjaju odluke, emocionalnosti.


Prvi simptomi

Demencija se nikada ne javlja iznenada. Demencija nije mentalni poremećaj niti bolest tako je teško utvrditi kada je tačno počela. Tokom godina ona polako napreduje i sve više preuzima kontrolu nad čovekom. Neki oblici ponašanja su pokazatelj da ćete u budućnosti biti podložni demenciji. Ukoliko primetite neke od ovih znakova vreme je da razmislite kako da počete da trenirate svoj mozak.

1. Počeli ste da se ljutite ukoliko vas neko kritikuje, dok vi jako često kritikujete druge.

2. Ne želite da učite nove stvari. Na primer, radije ćete da popravite stari telefon nego da naučite da koristite nov model.

3. Često govorite "U moje vreme to je bilo...", osećate nostalgiju i često se sećate prošlosti.

4. Nastavljate da pričate o nečemu puni entuzijazma iako primećujete da je sagovorniku jako dosadno. Nije vam bitno ni da li će zaspati, najbitnije vam je da vas interesuje to o čemu pričate.

5. Teško vam je da se skoncentišete kada počnete da čitate ozbiljnu ili naučnu litaraturu. Teško razumete i ne pamtite šta ste pročitali. Danas možete da pročitate polovinu knjige, a sutra ćete zaboraviti početak.

6. Počinjete da govorite o temama u koje se ne razumete. Na primer, politici, ekonomiji, poeziji ili profesionalnom klizanju. Vama se čini kao da savršeno barate činjenicama toliko da biste sutra mogli da postanete stručnjak, ali ono što govorite zapravo nema veze sa vezom.

7. Ukoliko teba da birate između 2 filma: o radu kultnog reditelja ili popularan film o detektivu izabraćete drugi. Lakše vam je da razumete nešto što je napravljeno za zabavu, nego ozbiljnu životnu priču.

8. Ubeđeni ste da drugi treba da se prilagođavaju vama, a ne obrnuto.

9. Svakodnevni život vam je ispunjen malim ritualima. Na primer, jutarnju kafu želite da pijete samo iz specifične šolje i nijedne druge, zatim nahranite mačku pa prelistate novine. Ukoliko preskočite samo jednu stvar ceo dan ćete se osećati kao da nemate kontrolu.

10. S vremena na vreme shvatite da terorišete ljude oko sebe svojim ponašanjem i onime što radite. Ne zato što tako želite već jednostavno zato što smatrate da tako treba.


Kako da sprečite razvoj demencije:

Možda ste primetili da su u starosti najbistriji ljudi oni koji su se bavili naukom ili umetnošću, odnosno oni koji su svakodnevno trebali da razmišljaju o poslu. Oni najčešće ceo život moraju da idu u stopu sa modernim životom, pratie modne trendove i čak budu ispred njih u nečemu. Takva "potreba" je garancija srećne i razumne dugovečnosti.

1. Svakih godinu, dve probajte da naučite nešto novo. Naravno ne morate da upišete fakultet, dovoljno je samo da na primer upišete kratak kurs za neku potpuno novu profesiju. 

2. Okružite se mladim ljudima. Sa njima uvek možete da saznate gomilu novih i korisnih stvari koje će vam pomoći da pratite trendove.

3. Sa vremena na vreme probajte da rešite neki intelektualni problem i uradite neki test opšte informisanosti, srećnom, danas nam je sve to dostupno na internetu.

4. Konstantno usavršavajte strani jezik. Čak i ako ga ne govorite dobro, potreba da pamtite nove reči će vam pomoći da trenirate mozak.

5. Učenje ne treba samo da ide na gore, već može i na dole. Pronađite stare udžbenike i prisetite se gradiva.

6. Trenirajte! Fizička aktivnost će vam pomoći da se sačuvate od demencije.

7. Trenirajte pamćenje što češće, terajte se da se prisetite starih pesama koje ste znali napamet, koraka za ples koji ste plesali, telefonskih brojeva i svega ostalog što vam padne na pamet.

8. Prekršite stare navike i rituale. Što je više sledeći dan drugačiji od prethodnog to je manja verovatnoća da se demencija pojavi. Vozite do odredišta drugim putem, naručite drugačije jelo u restoranu, uradite stvari koje niste nikada pre.

9. Dajte drugima što je više slobode potrebno i radite što više možete. Što spontanije i što kreativnije. Što ste kreativniji to ćete duže sačuvati um i intelekt!