Svet Plus
Može li obična voda zaista da bude toliko štetna za nas? Proces varenja započinje kada počnemo da razmišljamo o sledećem obroku. Luči se pljuvačka u ustima. Kada žvaćemo hranu, ona se meša sa pljuvačkom koja sadrži neophodne enzime za varenje. Omekšana hrana dolazi u želudac gde se meša sa želudačnom kiselinom. U proseku, želucu je potrebno četiri sata da svari hranu i pretvori je u tečnost ili kašastu masu. Kaša odlazi u tanko crevo, odakle se apsorbuju sve hranljive materije.
Voda se ne zadržava dugo u želucu. Njemu je potrebno desetak minuta da pomeri oko 300 ml vode. Dakle, ako pijete vodu dok jedete, ona neće napraviti jezero u želucu. Vrlo brzo prolazi kroz sažvakanu hranu, hidrira je i brzo napušta želudac.
Ukoliko vaš želudac "oseti " da nešto ne može da svari, luči više enzima i povećava kiselost tečnosti koja se u njemu nalazi. Čak i ako popijete veliku količinu vode, ona neće uticati na nivo kiselosti. Voda dospeva u želudac i sa hranom. Na primer, pomorandža sadrži 86 posto vode. Studije su pokazale da određena hrana može da smanji nivo kiselosti u želucu, ali se on brzo vraća u normalu.
Ni jedna studija nije potvrdila zabludu da tečnost gura čvrstu hranu u tanko crevo pre nego što se ona svari. Naučnici tvrde da tečnost napušta telo brže od čvrste hrane, ali ne utiče na brzinu varenja.
Ukoliko pijete vodu dok jedete, nećete napraviti nikakvu štetu. Naprotiv, voda će omekšati čvrstu hranu. Jedino nemojte piti dok ne progutate hranu jer u ustima mora biti dovoljno pljuvačke koja sadrži neophodne enzime. Istraživanje je pokazalo da kada osoba napravi kratku pauzu kako bi popila vodu, to usporava proces unošenja hrane. Kao rezultat, ljudi jedu manje što je dobro.
Autor:
O.J
Izvor:
Svet Plus