Šta je za vas hrana?! Potreba ili ljubav?

Neki ljudi ne konzumiraju hranu samo onda kada osete glas već to rade mnogi češće, kada im je dosadno, kada su tužni i nesrećni, kada nemaju pametnija posla... Na ovakav način nikada neće imati vitku figuru. 

Gojaznost može da izazove dijatebetes tipa dva, oboljenja štitne žlezde, moždani, srčani udar i rak bešike. Ovo su samo neki od problema sa zdravljem koje možete da imate sa viškom kilograma. Danas je teže biti mršav nego pre tri decenije, čak i ako jedemo i vežbamo isto kao ljudi osamdesetih godina prošlog veka. Do ovog, naizgled nelogičnog zaključka, došli su naučnici nakon istraživanja u kom su analizirali unos hrane, vežbanje i druge relevantne podatke hiljade Amerikanaca. Osoba koja je 2006. godine unosila istu količinu kalorija, masti i proteina kao i njen „kolega“ osamdesetih godina prošlog veka, imala je indeks telesne mase za dva-tri broja veći. 

i onda kada niste gladni, u prolazu ugrabite čips, čim otvorite oči uz kafu pojedete energetsku čokoladicu ili čokoladni keks. Hrana je za vas mnogo više od neophodnih sastojaka za funkcionisanje tokom dana.

Bez obzira na sve češće rezultate istraživanja, koja ukazuju koliko su kilogrami štetni za ljudsko zdravlje i da su uvod u mnoge ozbiljne bolesti, mnogima je hrana uteha, drug, saborac, a dokle god ne promenite svoj odnos prema hrani nećete moći da imate vitku liniju. 

Gojaznost je, kako piše portal „Metro“, posledica hormonske neravnoteže, navika, siromaštva i psiholoških faktora. Jednostavno je, jedite samo onoliko koliko vam treba, a ne zato što vam se nešto dopada. Ipak, povezanost sa hranom najčešće je mnogo dublja i ostavlja tragove. Recimo, nema mame koja ne časti slatkišem svoje dete kada je tužno ili povređeno. A to već postaje navika, obrazac ponašanja koga je teško da se oslobodite i koji kasnije stvara mnogobrojne probleme. Čitava kultura je okrenuta uživanjima u hrani i onda ne treba da čudi ta povezanost, emotivna i ta neraskidiva veza jer čak i voljenim osobama poklanjamo čokolade i bombonjere kao znak pažnje.

Sve dok se na obroke ne gleda kao na energetsku dopunu, nego kao na čin uživanja, postojaće i problem gojaznosti.