Veliki broj ljudi većinu svog dana provede u kancelariji, u stresnom okruženju i sa malo vremena da razmišlja uopšte o hrani, a kamoli ne o pravilnosti i kvalitetu njenog unošenja. Ne tako retko susrećemo se sa situacijom da ljudi doručkuju u vreme u ručka, i to čine brzo u obližnjoj pekari, a da nisu ni svesni koliko nepravilna i nezdrava ishrana utiču baš na njihovu učinkovitost u radu, a kamoli na zdravlje. Ručak se pomera za večeru, a nakon toga umor se ispoljava još intenzivnije nakon celodnevnog gladovanja i napokon punog stomaka.
Zanimljivo je da povremeno gladovanje može biti učinkovito za čišćenje organizma, ali treba biti dobro upućen na koji način se „ispravno“ gladuje, kako se ne bi poremetio kompletan rad organizma. U svakom slučaju, gladovanje o kome se piše u prethodnoj rečenici nema nikakve veze sa nepravilnom ishranom i svakodnevnim gladovanjem pod pritiskom poslovnih obaveza. Nepravilna i nekvalitetna ishrana za sobom može vući niz bolesti kao što su gojaznost, šećerna bolest, povišen krvni pritisak, srčani i moždani udar, karijes, alergije i druge. Sve ovo bi trebalo da nam bude alarm koji se upali svaki put kada preteramo sa nezdravim načinom ishrane.
Zdrava ishrana je važna zato što u sebi ima mnogo važne materije koje nas štite od teških bolesti, a koje nam ne dozvoljavaju da normalno živite i radimo. Osim toga, ukoliko povedemo računa kako se sami hranimo, to ćemo preneti i na decu i buduće generacije.
Autor:
K.Ž.
Izvor:
Svet Plus