Ovo su razlozi zbog kojih treba više da se grlimo!

Zato ćete u nastavku teksta videti sedam razloga zašto treba više da se grlimo i kako zagrljaj utiče na nas.

Čini da se osećamo dobro
Kada zagrlimo nekog, u naš organizam se opušta hormon oksitocin (koji je poznat i kao „hormon maženja“) koji čini da se osetimo dobro i prijatno iznutra. Oksitocin je poznat i po tome da utiče na to da se osećamo predano i poverljivo prema nekome.

Utiče na smanjenje krvnog pritiska
Hormoni koji se opuštaju u vašem telu tokom zagrljaja ne utiču samo na to da se osećate dobro, već se aktiviraju receptori koji šalju signale u deo mozga koji utiče na smanjenje krvnog pritiska.

Zagrljaj je dobar za naše srce
Znate onaj osećaj kad zagrlite nekog pa osetite kako vam je toplo oko srca? Studije su pokazale da ljudi koji su celog života imali takav osećaj imaju normalan rad srca, dok kod ljudi koji se retko grle rad srca može biti ubrzan.

Starije osobe mogu mnogo da dobiju od zagrljaja
Studije su pokazale da je zagrljaj ili čak nežan dodir mnogo važniji za ljude kako bivaju stariji. Psiholog Dženis Kisolst-Glejser je izjavila da ljudi kako su stariji postaju osetljiviji i ranjiviji pa je svaki nežan dodir od velikog značaja za njihovo psihičko zdravlje. Stariji ljudi koji su sami imaju tendenciju da budu depresivni što može da dovede do drugih zdravstvenih problema.

Zagrljaj je prirodan način oslobađanja od stresa
Osećate se iscrpljeno i depresivno? Odmah pronađite nekog kog ćete zagrliti jer se u tom slučaju u naš organizam opušta hormon kortizol koji dovodi do toga da se smanji tenzija u organizmu i šalju umirujući signali do mozga.

Bebe koje se više grle manje će biti pod stresom kad odrastu
Studije su pokazale da bebe koje imaju više pažnje od roditelja i koje često osete nežan zagrljaj, kad odrastu imaju manje mogućnosti da budu pod stresom. Kombinacija prirode i odgoja dovode do toga da se bebe, kad odrastu, lakše izbore sa stresnim situacijama.

Smanjuje se osećaj straha
Studije su pokazale da zagrljaj i nežni dodiri mogu da utiču na smanjenje straha od smrti. Dodir je veoma moćan mehanizam koji, čak i kad je simuliran od drugog lica, na primer omiljenog mede, može značajno da utiče na to da se kod ljudi smanji osećaj straha.