Pesma za Evroviziju 2025: Sve ..
Pre 14 sati
Pre 14 sati
Pre jednog dana
Pre jednog dana
Pre jednog dana
Vaskrs je najveći hrišÄ‡anski praznik. Toga dana je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima, od Adama i Eve do poslednjeg Äoveka na zemlji, darivao veÄni život. Vaskrs je pokretni praznik, koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, raÄunato po novom, gregorijanskom kalendaru. ObiÄaji i tradicija! Šta valja, a šta ne valja raditi na Vaskrs?
Velika subota obiÄaji – Dan kada je Hristos sišao u Ad da propoveda JevanÄ‘elje mrtvima, te se strogo obeležava u tišini i molitvi. Dan za dobra i humana dela! Plaštanica u koju je Josif iz Arimateje uvio telo Hristovo nakon skidanja sa Krsta simboliÄki se na Veliki petak iznosi na Hristov grob, a celiva se i na Veliku subotu, da bi u veÄernjim Äasovima bila iznesena ispred hrama i triput se oko crkve nosi a zatim ponovo spušta u grob.
Danas su Cveti! Vrba za raÄ‘anje, kopriva protiv demona! U danima cvetne nedelje devojke bi se kitile vrbom i koprivom, verujući u njihova magiÄna, lekovita svojstva. Vrba je predstavljala simbol raÄ‘anja, pa su se devojke obavijale vrbovom granÄicom, kako bi bile plodne. Smatralo se da kopriva može da odbrani od demona koji napada porodilje, pa im se ona stavljala pod jastuk.
Cveti praznik se uvek praznuju u nedelju, dan nakon Lazareve subote i nedelju dana pre Uskrsa. Ovaj praznik ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i sveÄani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života. Verovanja i obiÄaji na Cveti! Pre zore požurite da uberete cvet i Äekajte Äudo!
Lazarevoj suboti posebno se raduju deca, a ovi obiÄaji svuda se poštuju! Danas je Vrbica! Praznik prelepih obiÄaja! Na Lazarevu subotu obiÄaj je da se nose granÄice vrbe, Äime se simboliÄno predstavlja sveÄani Hristov ulazak u Jerusalim na Cveti, kada su pred njega deca bacala palmine granÄice radujući se njegovom dolasku.