Beogradska arena u znaku Tanje Savić: ..
Pre jednog dana
Pre jednog dana
Pre jednog dana
Pre 17 sati
Prenosimo vam priču iz knjige “Nova čudesna isceljenja i javljanja Svetoga Vasilija Ostroškoga” u kojoj su sabrane ispovesti svih onih kojima je sveti Vasilije svojom milošću pomogao, izlečio ih i izbavio od raznih nevolja. Evo kako Sveti Vasilije Ostroški kažnjava one koji pomoć traže kod hodža i vračara!
Danas je Đurđevdan, slava Hristovog vojnika koji je štitio hrišćane! Sveti Georgije (sveti Đorđe, sveti Đurađ… ili kako se sve zove u narodu ovaj svetitelj) ima u pravoslavnih Srba dve slave – na dan postradanja u vreme rimskog car Dioklecijana 23. aprila po starojulijanskom kalendaru (6. maja po gregorijanskom) i na dan prenosa moštiju iz Nikomidije (sada Izmir u Turskoj) u grad Lidu Palestinsku 3. (16.) novembra.
Sutra je Đurđevdan! Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro - „da će biti plodna godina“, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša - „da će leto biti sušno“. Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine. Na Đurđevdan ne dremajte! Ovo je praznik sa najviše običaja!
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima, od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji, darivao večni život. Vaskrs je pokretni praznik, koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, računato po novom, gregorijanskom kalendaru. Običaji i tradicija! Šta valja, a šta ne valja raditi na Vaskrs?
Velika subota običaji – Dan kada je Hristos sišao u Ad da propoveda Jevanđelje mrtvima, te se strogo obeležava u tišini i molitvi. Dan za dobra i humana dela! Plaštanica u koju je Josif iz Arimateje uvio telo Hristovo nakon skidanja sa Krsta simbolički se na Veliki petak iznosi na Hristov grob, a celiva se i na Veliku subotu, da bi u večernjim časovima bila iznesena ispred hrama i triput se oko crkve nosi a zatim ponovo spušta u grob.
Danas su Cveti! Vrba za rađanje, kopriva protiv demona! U danima cvetne nedelje devojke bi se kitile vrbom i koprivom, verujući u njihova magična, lekovita svojstva. Vrba je predstavljala simbol rađanja, pa su se devojke obavijale vrbovom grančicom, kako bi bile plodne. Smatralo se da kopriva može da odbrani od demona koji napada porodilje, pa im se ona stavljala pod jastuk.