Postoje određeni vitamini i hranjljivi sastojci koji utiču na organizam i omogućavaju da se bolje osećate. Ovo su 12 minerala i vitamina koji će vam pomoći u tome.
1) VITAMIN B12
Određene bakterije koje žive u stomaku životinja su jedini organizmi koji proizvode vitamin B12.
Ovaj vitamin se potom akumulira u tkivu životinja, a najkoncentrovaniji je kod krava, koza, ribe i školjki. Vitamin B12 reguliše ekspresiju gena, što znači da sprečava formiranje kancerogenih ćelija.
Većina obrađene hrane je puna folne kiseline koja može da zamaskira nedostatak vitamina B12, a znaci koju ukazuju na to su agresija, opsesivno-kompulsivno ponašanje, umor i podrhtavanje ruku i nogu.
Niska količina B12 u krvi može da dovede do demencije i depresije.
Najbolji izvori: školjke, riba, jetra, govedina, jaja
2) JOD
Jod je nutrijent koji je svim životinjama potreban da bi živele, a može se uneti putem ishrane. Jod je od izuzetne važnosti za dobar rad štitne žlezde, jer je ona zadužena za regulisanje metabolizma. Poremećen rad štitnjače može da dodvede do pada nivoa energije, loše koncentracije, depresije, psihičkih poremećaja, migrene, gojaznosti, raka dojke, infekcija, steriliteta i srčanih oboljenja.
Najbolji izvori: morska trava, riba, školjke, rakovi, jaja, mleko, mesto i ljuska krompira
3) MAGNEZIJUM
Magnezijum je mineral koji smiriuje um, živce i mišiće, a koristi se za lečenje kliničke depresije. Magnezijum štiti mozak od amonijka, opušta krvne sudove i štiti od srčanih oboljenja i dijabetesa. Povećan nivo magnezijuma u mozgu poboljšava pamćenje i učenje, dok manjak ovog minerala može da dovede do depresije, anksioznosti, psihičkih poremećaja, insomnije i premora.
Najbolji izvori: zeleniš, brašno od celog zrna pšenice, losos, pasulj, seme suncokreta
4) DOBAR HOLESTEROL
Unošenje holesterola ima vrlo malo uticaja na nivo holesterola u krvi, jer ako ne unosite dovoljno jaja i lososa koji su bogati holesterolom, onda propuštate najbogatije izvore nutrijenata koji su esencijalni za dobru moždanu funkciju. Visok nivo dobrog holesterola se povezuje sa boljim pamćenjem i raspoloženjem kod starijih ljudi. Takođe, holesterol sprečava demenciju.
Najbolji izvori: jaja, losos, meso, mleko, sir
U puteru se krije vitamin D
5) VITAMIN D
I nama, kao i biljkama, potreban je vitamin D da bismo preživeli. Sunce transformiše holesterol u našoj koži u vitamin D, koji je esencijalan za kontrolu ekspresije gena. Nizak nivo vitamina D povezuje se sa brojnim psihičkim poremećajima, uključujući depresiju, demenciju, Parkinsonovu bolest i 17 tipova kancera.Nedostatak vitamina D se takođe povezuje sa slabim imunitetom.
Najbolji izvori: sunčeva svetlost, riba, puter i pečurke (koje su bile izložene suncu)
6) KALCIJUM
Nedostatak kalcijuma može da dovede do anksioznosti, depresije, razdražljivosti i lošeg pamćenja. Kada je nivo kalcijuma nizak u krvnom sistemu, ovaj nutrijent organizam crpi iz kostiju da bi nadoknadio taj manjak, što može da dovede do osteoporoze. Konstantni nedostatak kalcijuma može da dovede do hormonalnog disbalansa, gojaznosti i teškog PMS-a.
Najbolji izvori: sardine, melko, jogurt, kelj, kupus, senf i spanać, badem i orah
Brokoli je bogat vlaknima
7) VLAKNA
Ako ne unosite dovoljno vlakana, to može da dovede do depresije i povećanog rizika od samoubistva. Vlakna smanjuju inflamaciju u telu i smanjuju oscilacije u nivou šećera i insulina u krvi, koje tokom vremena mogu da oštete moždanu barijeru koja zadržava toksine van mozga.
Ta barijera čuva mozak od gubljenja pamćenja i štiti mozak da se pravilno razvija. Da biste unosili vlakna u organizam važno je da jedete što više povrća.
Najbolji izvori: zeleniš, kelj, brokoli, pasulj, voće
8) FOLNA KISELINA
Folna kiselina omogućava bolji rad neurotransmitera u organizmu. Likvor, tečnost koja ispunjava moždani prostor, sadrži četiri puta više folne kiseline od krvi. Visoka koncentracija folne kiseline u krvi povezuje se smanjivanjem negativnih misli i kliničke depresije, a ova kiselina se godinama koristi za lečenje ovakvog tipa depresije.
Folna kiselina takođe poboljšava raspoloženje jer podstiče stvaranje omega 3 kiselina i štiti mozak od inflamacije.
Najbolji izvori: spanać, kelj, tamni pasulj, sočivo
9) VITAMIN A
Ako ste čuli za vitamin A, verovatno vam je neko rekao da ga ima puno u šargarepi i da je to dobro za vid. Tačno je da su šargarepe bogate jedinjenjima koji se zovu karotenoidi i da mogu da se pretvore u vitamin A, ali ta količina je vrlo mala. Jedino mesto gde se krije ovaj vitamin u velikim količinama je u masnoći životinjskog porekla.
Naime, u delu mozga koji je zadužen za stvaranje novih ćelija, hipokampusu, nalazi se veliki broj receptora za vitamin A. Ovaj nutrijent igra veliku ulogu u ekspresiji gena u neuronima. Tačnije, on podstiče stvaranje enzima koji prave neurotransmitere kao što je dopamin, a koji je ključan za raspoloženje, pamćenje i učenje.
Najbolji izvori: jetra, belanca, ostrige, puter i punomasno mleko
10) OMEGA 3
Omega 3 predstavlja grupu esencijalnih masnih kiselina potrebnih za svaku ćeliju u ljudskom organizmu. Ove masne kiseline došle su u prvi plan sedamdesetih godina prošlog veka, kada su naučnici otkrili da Eskimi, koji unose veliku količinu omega 3 u organizam, uopšte ne pate od srčanih oboljenja.
Ishrana bogata omega 3 sprečava depresiju, gojaznost, rak i srčana oboljenja. Ova jedinjena su potrebna organizmu za bolje pamćenje i bolji rad srca.
Najbolji izvori: masne ribe, kao što su sardine, losos, jaja i meso
Masline su pune vitamina E
11) VITAMIN E
Vitamin E čuva masti u našem mozgu od slobodnih radikala, posebno DHA i EPA omega 3 masne kiseline, koje se nalaze u neuronima.
Naučnici su utvrdili da je vitamin E važan zaštitnik neurona, jer blokira inflamatorne signale koji ubijaju moždane ćelije. U studijama nad starijim ljudima, oni koji su unosili puno vitamina E pokazali su značajno poboljšanje u kognitivnim sposobnostima, kao i smanjivanje rizika od dobijanja Alchajmerovog oboljenja.
Takođe, pacijenti koji su bolovali od kliničke depresije pokazali su značajni manjak vitamina E. Osim što štiti neurone, vitamin E u prirodnom obliku sprečava formiranje kancera i štiti od srčanih oboljenja.
Najbolji izvori: bademi, masline, cvekla, blitva, raštan, repa
12) GVOŽĐE
Gvožđe je potrebno moždanim ćelijama da stvaraju energiju i za pravilno funkcionisanje mozga. Tinejdžeri koji imaju nizak nivo gvožđa u krvi mnogo loše prolaze na kognitivnim testovima, a deca sa niskim nivoom gvožđa imaju kasnije u životu probleme sa koncentracijom i učenjem.
Gvožđe je od vitalnog značaja za transport hemoglobina kroz organizam. Takođe, gvožđe se nalazi u osnovi važnih proteina koji formiraju sistem u našoj jetri pomoću kog se telo oslobađa toksina. Zato, ako želite da budete na detoks dijeti, umesto da postite ili da se hranite isključivo sokovima, bolje jedite hranu bogatu gvožđem kao što su školjke i govedina.
Autor: A.K.
Izvor: Zena.blic.rs
Foto:
stockimages/Freedigitalphotos.net