Ne postoji idealna težina?

Nutricionisti su već primetili da trčanje na vagu i prebrojavanje kalorija mogu da se pretvore u psihološko opterećenje i više odmognu nego pomognu zdravoj ishrani, a sada se pokazuje i da čuveni "indeks telesne mase" (ITM ili po često navođenoj engleskoj skraćenici BMI) nije tako precizna mera zdrave kilaže kao što se veruje.

Tačnije, dobar je za prosek, ali ne valja za ljude koji su viši od 182 cm ili niži od 152 cm. Za niže je i jedan poen ITM "poguban", dok visoki mogu da nose i veću težinu od "dozvoljene". ITM se, inače, izračunava tako što se težina izražena u kilogramima deli kvadratom visine u metrima.

Problemom se nedavno pozabavio matematičar sa Oksforda Nik Treften i došao do korekcije. Visoki i niski se, po njegovim računicama, uklapaju ako se u formuli za izračunavanje težina pomnoži sa 1,3, a visina uveća 2,5 puta. Čak je i matematičar uz svoju, popravljenu formulu, dao upozorenje da se ne može smatrati ispravnom bez širih studija, kao što, uostalom, nikakva numerička vrednost ne može adekvatno da opiše stanje organizma i ispravnost ishrane, još manje zdravlje neke osobe.

ITM može predstavljati osnovu za grubu procenu, ali prava dijagnoza mora zavisi ti od od lika same osobe, kao što su pol, godište, držanje, mišićna masa, čak i etnička pripadnost. U svakom slučaju, ni nova formula ne uklanja najveću manu ITM - da ne pravi razliku između mišićne mase od masnog tkiva.

Ustvari, zbog ovog poslednjeg mnogo bolji "indeks zdrave težine" je - sama širina struka, a još bolji odnos između širine struka i bokova. Struk je, naime, indikator viška "rđavog" masnog tkiva, onog koje izaziva kardiovaskularne bolesti i dijabetes. Mnogo je bolje i lakše nego računati ITM - držati se prostog pravila da struk ne treba da pređe 88 centimetara kod žena i 102 kod muškaraca. Sve preko toga je razlog za brigu, bez obzira na visinu ili godište. Druga važna mera, odnos struka i bokova (dobija se kada se širina struka podeli sa širinom bokova) ne treba da pređe 0,85 kod žena i jedan kod muškaraca. Što se može proceniti i odokativno.

Sve češće kritike trpi i prebrojavanje unetih kalorija, treća "numerička vrednost" koja se naročito nameće u dijetama. Broj kalorija daje samo energetski unos, ali se energetske potrebe svakog čoveka iz dana u dan menjaju, a zavise od niza faktora, od pola i godina, preko telesne težine, do nivoa fizičke aktivnosti. I od brojanja kalorija ima boljeg i daleko jednostavnijeg - prosto pravilo ishrane: pet porcija na dan voća i povrća, ne više od pet grama soli, dva litra vode i 30 minuta kretanja.

Autor: B.B.
Izvor: Novosti
Foto: wordpress.com