Depresija posle odmora

Ovakvo neraspoloženje nije retka pojava, ali psiholozi tvrde da problem ne počinje na odmoru ili posle njega, već znatno ranije. Najčešće nezadovoljni krećemo na odmor, pa prestanak prijatnih dešavanja i povratak svakodnevnim obavezama na nas deluje kao okidač za loša osećanja.

"Očekivanja od odmora po pravilu su velika, a ako preteramo sa idealizacijom, imaćemo problema i sa sobom i sa okolinom", kaže psiholog Prvoslav Plavšić.

"Odmor je velika potreba, ali i tu treba naći meru i raditi ono što nam je najprijatnije, a ne ono što se očekuje. Nekada je dovoljno nekoliko dana mira i zdravog sna, nekada noć-dve provoda, obilazak znamenitih mesta ili samo promena ambijenta. Ne dajte da idealna, zamišljena slika odmora bude ugrožena banalnim sitnicama. Uostalom, nije to poslednji odmor, radujte se novom. Današnje tendencije su da se umesto jednog velikog uzima nekoliko manjih odmora ili vikend putovanja tokom godine, da ne bi došli u situaciju da budemo previše istrošeni".

Loša osećanja koja nas sačekaju posle mogu jasno oslikati naše psihičko stanje. Kako dodaje Plavišić, stres je ozbiljna stvar i pojavljuje se ređe nego što mislimo. Ali ako smo već prenapeti, čak i najmanji problem na odmoru može biti "okidač" za stres.

"Ne treba da dozvolimo da sve što na putu ne funkcioniše (od prevoza do smeštaja) ugrozi naš odmor", dodaje Prvoslav Plavšić. "Ima ljudi koji više pričaju o problemima koji su ih zadesili nego o dobrim i lepim stvarima na odmoru. Moramo da shvatimo da je reč o našem provodu, uživanju ili miru i ne smemo jedni drugima zagorčavati život na odmoru".

Dok jedni upadaju u zamku "letnje depresije" zbog godišnjeg odmora, drugi su nezadovoljni jer nisu ni uspeli da odu na odmor kakav su priželjkivali. "Letovanje" kod kuće ili rođaka bez odlaska u drugu sredinu nema očekivani efekat, pa se ljudi vraćaju na posao, a da se nisu zaista odmorili. Činjenica da smo već godinama u ekonomskoj krizi ne utiče na naše želje da putujemo na odmor, naprotiv. Čak i Svetska turistička organizacija iznosi podatke o porastu turističkih kretanja u vremenima krize.

"Neki ljudi osećaju da im je odmor za vreme krize još potrebniji nego pre", dodaje Prvoslav Plavšić. "Oni koji imaju više novca misle da moraju da idu na daleke destinacije a oni koji nemaju, često odustaju od odmora".

Nezadovoljstvu posle odmora često "kumuje" činjenica da nas putovanja neretko koštaju više nego što smo planirali i smeli da potrošimo. Ako ceni letovanja dodamo provod i često nepotrebne kupovine, jasno je da uz dobro osmišljen odmor treba i dobro isplanirati troškove.

"Naši ljudi su spremni da se opuste na odmoru, a novčanik ih u tome ograničava. Javlja se nezadovoljstvo koje treba izbeći ponašanjem primerenijim našem džepu. Postupci drugih ne bi smeli da nas izbace iz finansijske ravnoteže, niti da uzrokuju tenzije u porodici ili grupi prijatelja", upozorava Prvoslav Plavšić.

Da bi povratak u realnost posle odmora bio lakši, neki psiholozi preporučuju da se s radom počne sredinom nedelje. Na taj način se lagano vraćamo obavezama i izbegavamo "okidače" za nezadovoljastvo.

"Kod nas je uobičajeno da se na posao vraća od ponedeljka, kako bi se maksimalno i vikendi iskoristili za odmor", pojašnjava Prvoslav Plavišić. "Ali, ako se na radno mesto vraćamo početkom nedelje, preporučljivo je da se sa destinacije gde smo letovali vratimo pre kraja vikenda. Na taj način ćemo izbeći da maltene neraspakovani odlazimo na posao ili na druge obaveze. Takav umor, kombinovan sa našim nezadovoljstvom i naglim skokom obaveza može da bude i opasan".

Autor: B.B.
Izvor: Novosti
Foto: foxnews.com