Beogradska arena u znaku Tanje Savić: ..
Pre jednog dana
Pre jednog dana
Pre jednog dana
Pre jednog sata
Pre 19 sati
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima, od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji, darivao večni život. Vaskrs je pokretni praznik, koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, računato po novom, gregorijanskom kalendaru. Običaji i tradicija! Šta valja, a šta ne valja raditi na Vaskrs?
Velika subota običaji – Dan kada je Hristos sišao u Ad da propoveda Jevanđelje mrtvima, te se strogo obeležava u tišini i molitvi. Dan za dobra i humana dela! Plaštanica u koju je Josif iz Arimateje uvio telo Hristovo nakon skidanja sa Krsta simbolički se na Veliki petak iznosi na Hristov grob, a celiva se i na Veliku subotu, da bi u večernjim časovima bila iznesena ispred hrama i triput se oko crkve nosi a zatim ponovo spušta u grob.
Danas su Cveti! Vrba za rađanje, kopriva protiv demona! U danima cvetne nedelje devojke bi se kitile vrbom i koprivom, verujući u njihova magična, lekovita svojstva. Vrba je predstavljala simbol rađanja, pa su se devojke obavijale vrbovom grančicom, kako bi bile plodne. Smatralo se da kopriva može da odbrani od demona koji napada porodilje, pa im se ona stavljala pod jastuk.
Cveti praznik se uvek praznuju u nedelju, dan nakon Lazareve subote i nedelju dana pre Uskrsa. Ovaj praznik ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života. Verovanja i običaji na Cveti! Pre zore požurite da uberete cvet i čekajte čudo!