"Od komponovanja pesama za pevače potpuno sam odustao! Za koga danas da pravim pesme?! Više nema pevača poput Zdravka Čolića. Naravno, ima kvalitetnih pevača, ali oni su kantautori, sami sebi pišu pesme, rade tekstove i aranžmane".
"Jednostavno, nemam šta tu da radim, a da pronalazim nove, talentovane pevače i da im gradim karijere od nule - ne pada mi na pamet! Jer, kad im krene karijera, više se niko ne seća onog ko ih je sve to naučio i uložio u njih svoje znanje, vreme i energiju.
" Zato neki kompozitori, kao recimo Željko Joksimović, potpisuju ugovore sa svojim pevačima koji su u obavezi da izvestan vremenski period rade s njim. Nikada to nisam radio, a zamislite da sam sa Čolom napravio takav ugovor u vreme kada smo započeli saradnju?! - započinje svoju ispovest čuveni muzičar".
Iako je dugo godina sarađivao sa Lepom Brenom, Kornelije danas ne razmišlja da obnovi saradnju sa njom i dodaje:
"Vremena se menjaju. Neko se menja prema vremenu, neko odupire, a neko izgubi u vremenu. Smatram da pesme koje Čola sada snima nisu loše, a to su pesme koje bi njegova publika želela da čuje od njega. Ipak, sa svakog njegovog albuma po neka pesma postane hit".
"Čuo sam da će Brena ponovo angažovati neke stare saradnike, ali ne očekujem njen poziv. Znate, u taj angažman sa Brenom sam „uleteo" da bih ustanovio da li mogu i tu vrstu muzike da pišem. Posle nekoliko pesama urađenih za Brenu i produciranja celog albuma, nisam nastavio da sarađujem s njom jer sam shvatio da to ipak nije moj fah. Inače se teško vraćam onom što sam radio ranije".
O ćerkama Aleksandri i Kristini ne želi puno da priča, tvrdi da imaju porodični dogovor da jedni o drugima ne pričaju u medijima. Ali, zato sa oduševljenjem priča o unuki Tari i najmlađoj ćerki Anji.
"Veoma sam srećan u ulozi dede. Tara, ćerkica moje Kristine, čini me veoma srećnim i opuštenim. Znate, kada imate svoje dete nekako ste zabrinuti, opterećeni i napeti zbog njegovog zdravlja ili budućnosti. Kada je reč o unuci, onda više niste zaduženi za tu brigu, već samo za neke lepe trenutke i igru".
"Kad god mogu, iskoristim priliku da svratim kod Kristine i da se poigram sa Tarom, ili da je izvedem u šetnju. Moja najmlađa ćerka Anja ne bavi se muzikom, iako je veoma talentovana. Trenutno je angažovana u školi pevanja „Beogradski glas", koju vodi ćerka Aleksandra i kojoj pomaže oko organizacije i drugih stvari. Anja je završila englesku školu u Beogradu, i trenutno razmišlja šta će da studira".
Posebno mesto u životu vrsnog muzičara zauzimala je i prerano preminula bivša supruga Spomenka, koja je napisala tekstove za neke od najznačajnijih Kovačevih pesama.
"Spomenka je, pre svega, bila sjajna majka našoj deci, ali i žena koja je razumela i moje umetničke prohteve i krize. Osim toga, pisala je sjajne tekstove za moje pesme osetivši šta želim svojom muzikom da kažem, jer me je poznavala u svim izdanjima".
Kovač danas iza sebe ima milionske tiraže i dve Zlatne arene sa filmskog festivala u Puli za muziku u filmovima „Bez" i „Snovi, život i smrt Filipa Filipovića". Za današnju popularnu muziku kaže da se poseljačila.
" Za to je najveći krivac televizija - ono što se svira po svadbama, pod šatorima i na splavovima čuje se i na televiziji! Ne krivim one koji na taj način zarađuju za život, ali televizija bi mogla malo da razmisli ko sve gleda i sluša to što im se servira".
"Ko mora da se bavi tom vrstom muzike i da nema problem sa samim sobom, neka svira, peva i igra uz nju. Ali, šta da rade oni koji završavaju muzičke akademije? Kako da se pomire s tim da su se školovali da bi svirali pod šatorom?! To stvarno ne ide!"