Preminuo Bora Bojić tvorac nezaboravnog hita - Toči vina, oče stari!

Narodna muzika tuguje za legendarnim Borom "Mesarom"

Narodna muzika izgubila je jednog od svojih najautentičnijih izvođača. Bora Bojić, poznat kao Bora "Mesar", preminuo je 4. marta 2025. godine, ostavivši za sobom neizbrisiv trag u muzičkim arhivama. Njegova pesma "Toči vina, oče stari" i danas odjekuje na veseljima, dok će se njegov doprinos narodnoj muzici pamtiti generacijama. Ovo je priča o njegovom stvaralaštvu, strasti i životnom putu.

Pesma koja je obeležila karijeru

Bora Bojić stvorio je jedan od najvećih svadbarskih hitova svih vremena, "Toči vina, oče stari". Kako je sam govorio, pesma je nastajala postepeno - prve dve strofe napisao je brzo, dok je treću dodao tek pet godina kasnije. Inspiracija je proizašla iz uloge oca na veseljima, jer je primetio da su svi opevani osim njega. "Otac je uvek bio u čošku, brinuo da sve prođe kako treba i suznih očiju gledao sreću svoje porodice", ispričao je Bojić u emisiji "Muzička apoteka".


Dete Kolubare i muzika koja je pratila sudbinu

Rođen 1940. godine u selu Šušnjar kod Lazarevca, Bora Bojić je odrastao uz zvuke frule i prve radio aparate. Kao dečak je slušao legendarne izvođače poput Save Jeremića, Radojke Živković i Mije Krnjevca, koji su oblikovali njegov muzički stil. Harmoniku je zavoleo služći vojsku u Beloj Crkvi, gde mu je zemljak i virtuoz Toma Krstić pomogao da usavrši sviranje. "Da nije bilo harmonike, ne znam kako bih izdržao vojsku", govorio je Bojić.

Od mesare do muzičkih vrhova

Bora je imao dve velike strasti - mesarski zanat i muziku. Njegova mesara nalazila se u Makedonskoj ulici, nadomak Radio Beograda. "Završim posao, pa pravo u studio ili na svadbu", prisećao se. Uprkos prvobitnim sumnjama urednika Radio Beograda da "mesari ne treba da pevaju", Bojić je snimio brojne pesme koje su postale neizostavan deo narodne muzike. Njegova diskografija obuhvata sedam singlova i tri albuma sa hitovima kao što su "Vetar duva, sva se gora ljulja", "Teci reko Kolubaro" i "Harmoniko moja".

Sećanje na umetnika i njegov oproštaj

Poslednje godine proveo je skromno, okružen ljubavlju porodice i prijatelja. Poželeo je da se od sveta oprosti upravo pesmom, uz reči koje odražavaju njegovu dušu i ljubav prema muzici:

"U tišini iznad sela, gde je vidik dug i dalek,
venčaću se s mojom dragom i biću joj veran vavek."

Njegov glas i pesme nastaviće da žive, podsećajući nas na čoveka koji je muziku nosio u srcu i ostavio neprocenjivo nasleđe.