Sveti Sava, zaštitnik Srpske pravoslavne crkve i obrazovanja, donosi duboko ukorenjena narodna verovanja i običaje. Saznajte šta ne treba raditi na ovaj praznik i kako se nekada obeležavao u srpskoj tradiciji.
Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop i najvažniji svetitelj Srpske pravoslavne crkve, obeležava se svake godine 27. januara. Njegovo zalaganje za autokefalnost Srpske pravoslavne crkve 1219. godine ostavilo je neizbrisiv trag u istoriji srpskog naroda, dok je njegov lik postao simbol duhovnosti, obrazovanja i jedinstva.
Prema narodnim verovanjima, na ovaj dan vladaju posebna pravila i običaji. Veruje se da se na Svetog Savu ne sme nositi crvena boja, jer simbolizuje krv i, prema starim predanjima, privlači vukove. U prošlosti, seljaci su verovali da Sveti Sava štiti stoku, pa se na ovaj praznik stoka puštala na ispašu bez nadzora. Takođe, na Savindan se izbegavalo oštrenje noževa ili alata, kako bi, prema verovanju, vukovi ostali mirni i čeljusti im bile "zatvorene".
Jedno od zanimljivih verovanja vezano je za grmljavinu. Ako na Svetog Savu zagrmi, što je retka pojava u zimskim mesecima, smatra se lošim znakom i nagoveštajem nesreće. Ovo verovanje zabeleženo je i u narodnoj pesmi "Početak bune na dahije". S druge strane, sunčan dan na Svetog Savu najavljuje plodnu i uspešnu godinu.
Foto: Printscreen Youtube/Hram TV
Iako je Savindan "crveno slovo", ovaj praznik nosi specifičnost jer su kućni poslovi tada dozvoljeni, pa čak i poželjni. Prema starim običajima, domaćini su koristili ovaj dan za obavljanje važnih poslova, dok su žene spremale kuću, smatrajući da će tako doneti blagostanje u dom.
Kada praznik padne na sredu ili petak, poštuju se pravila posta, ali je dozvoljeno jesti ribu. Još jedno verovanje kaže da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo – pesmu, molitvu ili veštinu – kako bi napredovala tokom cele godine.
Foto: Printscreen Youtube/Hram TV
Sveti Sava se od davnina slavi i kao školska slava u Srbiji. Ovaj običaj, prekinut 1945. godine, obnovljen je devedesetih godina i od tada se Sveti Sava ponovo obeležava u školama širom zemlje, čime se naglašava važnost obrazovanja i očuvanja tradicije.
Praznik Svetog Save predstavlja duboku povezanost srpskog naroda sa svojom verom, istorijom i običajima. On je i danas dan kada se porodice okupljaju, zahvaljuju na blagoslovima i podsećaju na značaj obrazovanja i duhovnog napretka.