Jedan od omiljenih domaćih filmova, "Kad porastem biću Kengur", i danas oduševljava publiku, uprkos tome što je premijerno prikazan davne 2004. godine.
Posebno se pamti upečatljiva scena u kojoj glumac Predrag Bjelac kroz duhovit dijalog prepričava "susret" sa slavnim fudbalerom Gabrijelom Batistutom.
Iako se radi o maloj ulozi, Bjelčev lik je ostavio neizbrisiv trag, a majice sa njegovim i Batistutinim likom i dalje se prodaju, podsećajući na kultne rečenice iz filma.
Na tu temu, Predrag Bjelac je u emisiji Balkan Info otkrio zanimljive detalje o snimanju filma i inspiraciji za kultnu scenu.
"Divno je to. Pogotovo što je ta uloga mala. Da ostaneš tako upamćen, to je uspeh. Ne, nisam imao prilike da sretnem Batistutu. Nisam ja neki veliki fan fudbala, uopšte. Ne znam da li sam znao kako uopšte izgleda Batistuta tada kada sam to pričao. To je bilo po Momčilovićevom scenariju, nije bila improvizacija", rekao je Bjelac.
Glumac je otkrio još nekoliko zanimljivosti vezanih za snimanje ovog nezaboravnog filma:
"Snimali smo u jednoj kladionici na Voždovcu. Prvobitno je bilo zamišljeno da se film odigrava na Novom Beogradu, jer je Momčilović odatle. Međutim, producent je bio sa Voždovca, pa je sve preselio tamo. Radili smo u autentičnom prostoru, i to isključivo noću, jer su svi glumci bili zauzeti tokom dana. Skupili bismo se tek oko 11 uveče", prisetio se glumac.
Posebno je izdvojio specifičnost snimanja scena u kontinuitetu, što je retkost u filmskoj industriji.
"Radili smo scene u realnom vremenu, od početka do kraja, što je vrlo neobično za film. Proveli smo tamo petnaest noći, radili do 4-5 ujutru. Meni je bilo lako, jer sam samo zamenio dan za noć. Danju sam spavao, ali ostali momci su izgoreli. Oni nisu imali odmora", zaključio je Bjelac.
Sećanja sa snimanja i dalje privlače pažnju, a Bjelčeva izvedba ostaje deo popularne kulture, podsećajući na neprolaznu vrednost domaće kinematografije.