Ostalo

Sme�no

NEKRŠTENI DANI: Narodni običaji i verovanja od 10. do 19. januara (VIDEO)

Od 10. do 19. januara traje period poznat kao "nekršteni dani," vreme ispunjeno mistikom, ritualima i narodnim verovanjima. 

NEKRŠTENI DANI: Narodni običaji i verovanja od 10. do 19. januara (VIDEO) Foto: Wikipedia



U ovom periodu se spajaju duboko ukorenjena narodna verovanja i mistični rituali. Prema tradiciji, ovo je vreme kada, prema verovanjima, Isus Hrist još uvek nije bio kršten, a zemlja je "otvorena," omogućavajući nečastivim silama da lutaju među živima. 

Ovaj period, ispunjen strahopoštovanjem i poštovanjem nevidljivih sila, i danas je snažno prisutan u mnogim krajevima Srbije, gde se čuvaju drevni običaji i rituali koji simbolizuju vezu između sveta živih i mrtvih.

Verovanja

Prema narodnim predanjima, tokom nekrštenih dana zemlja postaje "otvorena," što omogućava mrtvima i nečastivim silama da lutaju među živima. Noći su posebno opasne, jer se veruje da tada demoni i zle sile vrebaju. Zbog toga, u mnogim krajevima Srbije, preporučuje se da se noću ne izlazi iz kuće, osim uz zaštitu – beli luk, krst ili oštar metalni predmet.

Običaji u Istočnoj Srbiji

U vlaškim krajevima istočne Srbije, stari običaji se i dalje poštuju. Na prozore se stavljaju zavese kako bi se sakrila svetlost, dok se napolju ne ostavlja dečja odeća, verujući da bi zle sile mogle naneti štetu deci bajalicama. Žene, u ovom periodu, ne predu, ne tkanju niti peru odeću, jer se smatra da bi neprikladne radnje mogle doneti nesreću u domaćinstvo.

Sudbina deca rođene u nekrštenim danima

Posebnu pažnju izaziva sudbina dece rođene tokom ovog perioda. Veruje se da su ta deca sklonija bolestima i nesreći. Kao zaštita, koristi se posebna košulja tkana na kaminu, koju dete nosi tokom nekrštenih dana svake godine, smatrajući je zaštitnim amuletom.

Ritualne povorke i maskiranje

Jedan od upečatljivijih običaja vezanih za nekrštene dane je maskirana povorka, poznata kao koledari. Ove maskirane grupe obilazile su domove, predstavljajući duhove i mrtve pretke. Od vlasnika kuća prikupljali su hranu poput slanine, rakije i brašna, a zatim su sve to delili sa porodicom u veselju i gozbi. Ovaj ritual podseća na zapadnu tradiciju Noći veštica.

Veselje kao Oodluka protiv nečastivih nila

Iako su nekršteni dani vreme kada je mrsan period, to ne znači da su ti dani bez veselja. Smeh, muzika i graja smatrani su najboljim načinom da se rasteraju nečastive sile i unese radost i toplina u domove. Zbog toga, ovaj period je bio vreme okupljanja, zabava i veseljanja, čak i u sredama i petkom, kada se obično ne posti.

Neokršteni dani danas

Iako su neki od ovih običaja izumrli, nekršteni dani ostaju snažan simbol narodnog verovanja i kulturnog identiteta. Mnoge porodice u Srbiji i danas prenose ove priče i rituale na mlađe generacije, čuvajući duh prošlosti i narodne tradicije u savremenom svetu.

Neokršteni dani su vreme kada se poštuje veza između ljudi, prirode i nevidljivih sila, iako se mnoge tradicije menjaju, njihov kulturni značaj i dalje živi u mnogim delovima Srbije.


Viber

Autor: J.B.
Izvor: Svet Plus

Povezane vesti:


>