Hajrija Ramadani: Od žrtve nasilja do borca za prava žena - Kako se promenila sudbina žena u Srbiji?Hajrija Ramadani, žena koja je preživela 20 godina mučenja, danas je simbol nade i borbe. U svojoj potresnoj ispovesti, ona deli detalje iz svog života i teške trenutke kroz koje je prošla, ali i kako se sada bori za bolje sutra, ne samo za sebe, već i za sve žene koje trpe nasilje.
1. Nasilje koje traje - "Niko nije hteo da pomogne"Hajrija se priseća svog života u braku, u kojem je trpela nasilje, i borbe da potraži pomoć. Godine su prolazile, a institucije su bile zatvorene pred njom.
„Bila sam žrtva pre deset godina, i tada, uprkos prijavama nasilja, nisam imala pomoć. Čak je i predsednik opštine bio povezan sa nasilnicima. Jednog Božića, kada su moj muž i njegov brat polupali prozore, policija je odmah došla, ali su rekli da je to bila privatna imovina, jer sam ja tu živela 26 godina i uložila sve, prodala stan. Tada smo imali mnogo propusta, zbog kojih sam odlučila da osnujem organizaciju za pomoć. Odlučila sam da imam dobru saradnju sa institucijama, jer ne vredi stalno optuživati. Institucije žele da rade, ali pojedinci koji u njima rade mogu da koriste svoj položaj ili uniformu. Nasilnik nikada nije sam, to se pokazalo dok sam godinu dana boravila u sigurnoj kući“, otkriva Hajrija.
Nažalost, podrška koja je tada bila potrebna nije postojala, a Hajrija je bila suočena sa porazima na svakom koraku.
2. Bojazan za budućnost - „Niko nije verovao žrtvama“Kako je Hajrija napredovala kroz ovaj pakleni proces, bilo je jasnije da žene u Srbiji tada nisu imale dovoljno zaštite. Njene reči odražavaju duboku zabrinutost za sve žene koje se nalaze u sličnoj situaciji.
„Moj sin i ja smo tada smatrani delimično odgovornima, bez dokaza, bez svedoka“, seća se Hajrija.
3. Sigurna kuća - borba za preživljavanjeSlikovito opisuje trenutke kada su nasilnici, čak i sa političkim vezama, ostali korak ispred sistema.
"Dok sam bila u sigurnoj kući, videla sam koliko žene i deca pate. Svake godine brojimo ubijene žene, ali ne brojimo koliko njih preminulo od posledica nasilja u bolnicama ili od stresa i loših uslova života. Jedna žena koja je bila sa mnom u sigurnoj kući, mnogo mlađa od mene, preminula je pre tri godine jer nije imala ni za hranu, a kamoli za lekove. Moramo osmisliti način da im se obezbedi osnovna pomoć, uključujući hranu i lekove. Imamo besplatnu pravnu pomoć, ali ona ne funkcioniše kako treba, jer šalju pripravnike koji se stalno menjaju, a nijedan nije prisutan tokom suđenja, pa morate stalno objašnjavati slučaj novom advokatu“, dodala je Hajrija i nastavila:
"Nasilnik iskoristi dok je žrtva nasilja u sigurnoj kući da je odjavi sa adrese, gde ona ima veliki problem da se kasnije negde prijavi, jer se stanodavci palše poreza, nasilnika, kako će ona da plati taj stan jer je samohrana majka. Žrtva nasilja posle deset dana provedenih u sigurnoj kući, treba da ide po svoje stvari, ne može ništa da iznese iz stana sem pasoša i četkice za zube. To smo doživeli moj sin i ja, kao i mnoge žrtve" - ispričala je.
Foto: Nova S4. Promene u sistemu - "Nasilnici više ne mogu da se skrivaju"Međutim, Hajrija ističe da su stvari danas znatno bolje. Zakon i sistem zaštite žena su se promenili.
„Danas bi bila zaštićena, nasilnik bi bio udaljen iz stana, a ja bih imala pravo da nastavim da živim u njemu dok dete ne odraste", kaže Hajrija, uz pohvalu napretka u zakonodavnom okviru.
5. Sistem ne štiti žene dovoljno - “Sudski postupci su iscrpljujući”Dok Hajrija priznaje napredak, ona se takođe osvrće na trenutne probleme sa sistemom. Žene koje prijavljuju nasilje često nemaju potrebnu pravnu pomoć, a sudski postupci traju godinama.
„Mnoge žene se povuku jer su suđenja iscrpljujuća, traju i do tri godine, a troškovi su ogromni. Sudski proces je ponovni udar na emocije žrtve“, dodaje Hajrija, pozivajući na brže i efikasnije suđenja.
Važno!Žrtve nasilja zaslužuju pomoć i podršku. Ako ste vi ili neko koga poznajete u ovoj situaciji, potražite pomoć odmah. Hajrija se bori za vašu sigurnost i bolji život.
Autor:
J.B.
Izvor:
Svet Plus