Dve godine od smrti Siniše Mihajlovića: Oproštajno pismo koje je dirnulo Evropu

Siniša Mihajlović, rođen u Vukovaru 1969. godine, bio je poznat ne samo po svojim izvanrednim fudbalskim veštinama već i po hrabrosti, karizmi i borbenom duhu.

Tokom svoje igračke karijere, briljirao je u klubovima poput Crvene zvezde, sa kojom je osvojio Kup šampiona 1991. godine, te u italijanskim gigantima Lacija, Sampdoriji i Interu. Njegovi legendarni slobodni udarci, koje je izvodio s neverovatnom preciznošću, i dalje su deo fudbalske istorije.

Mihajlović se, nakon igračke karijere, dokazao i kao trener, pre svega u Italiji, gde je vodio klubove poput Milana, Torina i Bolonje. Njegov stručni rad bio je obeležen upornošću, strašću i željom da iz svakog igrača izvuče maksimum.


Foto: Instagram printscreen/sinisamihajlovic

Međutim, ono što je Mihajlovića izdvajalo bila je njegova snaga van terena. Kada mu je 2019. godine dijagnostikovana leukemija, nije dozvolio da ga bolest definiše. Vodio je bitku dostojanstveno i inspirisao milione svojim optimizmom, hrabrošću i porukom da se nikada ne treba predavati.

Samo tri meseca pred smrt, napisao je oproštajno pismo klubu koji je vodio, a zbog koga je plakala Evropa.

Pismo prenosimo u celosti: 

"Često sam se opraštao od navijača, igrača, klubova i gradova. To je deo svake fudbalske ili trenerske karijere i stigne te u nekom trenutku, pre ili kasnije. Ništa nije večno, takvi su sportski ciklusi, ali ovoga puta osećaj je drugačiji, tužniji. Moja avantura u Bolonji nije bila samo sportska ili fudbalska, bilo je to jedinstvo duša koje su zajedno hodale kroz mračan tunel i tražile svetlo. Vaša ljubav me je grejala u najtežim trenucima i pokušao sam to da vam vratim tako što se nikad nisam štedeo...", napisao je Mihajlović i dodao: 

"Vreme provedemo u Italiji me je i omekšalo, ali ne i potpuno promenilo. I dalje sam Srbin koji radi posvećeno, ali možda nisam uvek uspeo da izrazim zahvalnost... Možda nisam uspeo da vam vratim ono što ste zaslužili, ali ove tri i po godine su bile neverovatne".

"Nikada nisam bio licemer, neću ni ovoga puta. Ne razumem zašto sam dobio otkaz. Prihvatam ga, kao svaki profesionalac, ali mislim da je situacija bila pod kontrolom i mogla je da se popravi. Klub nije mislio to, iako smo bili tek u petom kolu sezone, tako da mislim da je to odluka koju su dugo spremali... Šteta", napisao je Mihajlović. "Srešćemo se opet, nadam se uskoro na terenu. Čiji god dres da nosim, nikada neću biti protivnik, samo jedan od vas". - stajalo je u objavi najboljeg fudbalera. 

Dve godine nakon njegovog odlaska, Mihajlović ostaje simbol borbenosti, časti i ljubavi prema životu. Navijači, prijatelji i kolege širom sveta sećaju ga se kao čoveka koji je bio mnogo više od fudbalera i trenera – bio je inspiracija.