Izgleda da Vesni jako prija društvo dosta mlađeg dečka, koji je kako sama kaže pokrenuo i podsetio ko je i šta je ona. Zahvaljujući njemu, konačno je ušla u studio i završila pesmu.
"Moje su godine ko staklo rasuto,
ko je lud da bi ih brojao.
Zato nemoj ruku, ne, u vatru,
da te ne snađe ono
čega si se uvek bojao.
Ja sam nepročitana knjiga,
krvarim po svakoj stranici,
već su mi dušu razneli,
al‘ volim još po navici...“