Posledice pogrešnog vaspitanja: 8 grešaka koje roditelji nesvesno prave!

Roditeljstvo je jedno od najlepših, ali i najzahtevnijih iskustava u životu. U procesu odgajanja dece, roditelji često prave greške koje, iako su sasvim uobičajene, mogu imati dugoročne negativne posledice. Ponekad greške nastaju iz nedostatka iskustva, a ponekad zbog prebrzog reagovanja u izazovnim situacijama. Saznajte koje su to najčešće greške u vaspitanju i kako da ih izbegnete kako bi vaše dete odraslo u samosvesnu i odgovornu osobu.


 

1. Ne reagujte kada ste ljuti – smirenost je ključ

"Nikad ne donosite odluke kada ste ljuti" - ovo pravilo važi i za vaspitanje. Svako dete može iznervirati svog roditelja, ali važno je zadržati kontrolu. Kada vikanje postane sredstvo disciplinovanja, detetu nije jasno šta je pogrešno, već je fokusirano na emocije roditelja. Radije se povucite na trenutak, smirite i potom komunicirajte sa detetom sa razumevanjem i strpljenjem. Posledice lošeg ponašanja treba uvek pratiti posledicom, ali u mirnom tonu. Dete će, s vremenom, naučiti kako da kontroliše svoje postupke.

 

2. Izbegavajte "prazne pretnje"

Deca su izuzetno snalažljiva i brzo prepoznaju kada roditelj ne misli ozbiljno. Ako im obećavate kaznu, poput oduzimanja omiljene igračke, a to zapravo nikada ne planirate da sprovedete, dete će izgubiti poverenje u vas. "Prazne pretnje" samo povećavaju tenziju, a efekta na ponašanje deteta nema.

 

3. Disciplinovanje u javnosti – izbegavajte ponižavanje deteta

Kada dete izdrži loše ponašanje u javnosti, to je trenutak kada je važno reagovati, ali ne pred svima. Ako dete oseća da ga kritikujete pred drugima, više će biti fokusirano na to kako izgleda u očima drugih nego na svoje ponašanje. Uzmite ga na stranu i objasnite mu na miran način šta je pogrešno. Ovakav pristup čuva vašu vezu, a dete se oseća poštovano.

 

4. Previše kritike i previše objašnjavanja

Duži, iscrpljujući razgovori o onome što je pogrešno, često neće doneti rezultat. Deca preferiraju jednostavne, jasne poruke. Previše kritikovanja može izazvati otpor, a duge analize mogu ih iritirati. Kratka, direktna uputstva su mnogo efikasnija.




Foto: Pixabay
 

5. Posramljivanje i upoređivanje sa drugima

Za decu je najgore kada ih posramljujete ili upoređujete sa braćom, sestrama ili prijateljima. Takav pristup stvara osećaj inferiornosti i sramote. Umesto toga, pohvalite njihovu individualnost i trud, naglasite ono što su postigli, bilo u školi ili na društvenim aktivnostima. Na taj način motivišete dete da bude najbolja verzija sebe.

 

6. Nesuglasice među roditeljima – važno je imati jedinstven pristup

Roditelji koji se ne slažu oko načina vaspitanja mogu stvoriti zbunjenost kod deteta. Ako deca primete nesuglasice, to može podriti autoritet oba roditelja. Nikada ne rešavajte razlike pred detetom; umesto toga, usaglasite se u privatnosti i zajednički donosite odluke o vaspitanju.

 

7. Podmićivanje za brze rezultate

Kada detetu obećate nagradu ili slatkiše da biste ga umirili u trenutnoj situaciji, ovo može dati rezultat na kratke staze, ali dugoročno gledano, dete neće naučiti kako da se ponaša. Uvođenje nagrada kao metode disciplinovanja stvara naviku da se loše ponašanje "kupuje".

 

8. Zakasnela reakcija – reagujte odmah

Jedan od najvećih problema nastaje kada roditelji ne reaguju odmah na neprihvatljivo ponašanje. Ako dete shvati da ne postoji neposredna posledica za loše ponašanje, ponašaće se i dalje nesvesno. Kroz pravovremeno disciplinovanje, detetu jasno stavljate do znanja šta je ispravno, a šta nije.

 

Posledice lošeg vaspitanja: dugoročni efekti na razvoj deteta

Greške u vaspitanju mogu imati ozbiljan uticaj na emocionalni razvoj deteta. Odrasli koji su tokom detinjstva bili emotivno zanemarivani često traže ljubav iz pogrešnih izvora ili privlače ljude koji ih emocionalno zanemaruju. Takve osobe često osećaju da nisu vredne ljubavi i stalno traže potvrdu od drugih. Ako su traume iz detinjstva nerešene, odrasla osoba može ući u toksične veze i ponavljati iste greške.

 

Važno je prevazići traume i izgraditi zdrav odnos

Ukoliko niste imali sreće da uživate u zdravom detinjstvu, vrlo je važno da se suočite sa prošlim traumama i učite kako da volite i cenite sebe. Samosvest i emocionalno isceljenje igraju ključnu ulogu u tome da se usmerite na izgradnju zdravih, stabilnih odnosa u odraslom životu.