Potresani govori Miroslava Ilića i Žike Jelića na komemoraciji Bore Djordjevića rasplakali prisutne

Nakon što je  gradonačelnik Čačka održali govore, na binu se popeo i Miroslav Ilić, koji je svojim potresnim govorom rastužio prisutne u Domu kulture. 

- Iskreno saučešće porodice. Bila je velika privilegija podeliti sa tobom sve ove godine, zlatno doba muzike, da zajedno delimo sve, ti na svom frontu, ja na mom bio si najbolji i najveći od svih, svi ostali mogu da ti pljunu pod prozor, bili smo drugari iz gimnazijskih dana. Zamoli svog anđela da pogleda dole i neka ti je večna slava - rekao je Miroslav Ilić. 

Na bini si pojavio i Žika Jelić, frontmen "Yu Grupe", koji se obratio emotivniim rečima:

- Pozdravljam članove porodice, kolege i sve one koji ga dobro znate, da zajedno odamo počast, a svi znamo dobro da nikad nije bio namršten. Odličan drugar, muzičar i pesnik. Moram da se setim nekih momenata i detalja, kakav je u stvari bio. Kada sam mu jednom prilikom rekao "Onaj tekst koji si napisao A banki je 7, prošlo je vremena, šta misliš da napišeš nastavak". Prošlo je neko vreme on ćuti. Pitam ga da se čujemo naknadno. "Ti kad budeš pevao kaži". Smejali smo se. Neka ostane tekst u originalnom izdanju. Čitavih 10 godina sam stariji od Bore. Mogu slobodno da kažem da imam još nekoliko godina, ali ne mnogo. Boro, ako već postoji neko mesto gde možemo da se sretnemo onda ćemo se sresti jednog dana. Dotle zbogom.



Prijatelj Bore Đorđevića, Goran Bajović izazvao suze

 - Teško je danas biti tu, ali još teže bi bilo da nismo tu. Najteže je govoriti o Bori a da to bude onako kako je on zaslužio. 18. decembra 2022. Bora je bio na ovoj pozornici. Bio sam privilegovan što je želeo da budem pored njega. To je bio jedan od najsrećnijih dana u njegovom životu. Uručena mu je plaketa Počasnog građanina Čačka. Posle obraćanja proradile su snažne emocije, jer je dobio ogroman aplauz. Kulminacija su bile suze. Reagovao sam nespretno i spontano, zagrlio sam ga i pomislio da mogu da ga zaštitim od novinara i neumesnih naslova. Te njegove suze su bile njegova radost. Suze su bile vrhunac emocije koje je imao prema rodnom gradu, od koga je uvek imao tremu. Te suze su trebale da se vide i da se osete. Danas smo opet na istom mestu, ali tužni i ožalošćeni. Neko bi nesmotreno rekao da smo tužni što Bora nije među nama. Siguran sam da je među nama i u nama. Tu je onoliko koliko ga volimo i poštujemo. Boru poznajem od 17 godine, upoznala nas je Biska. Družio sam se sa njim kao studnet DIF-a, po celu noć smo sedeli kod Toze Grka. Zadnjih 4-5 godina smo bili u stalnom kontaktu. To su bila dopisivanja noću, dok Dubravka spava. Želeo sam da ga prekorim što ne spava. "U pozni sat ne spava moj brat, po glavi ko zna kakve misli mota, često mu život bude rat, a verni je ratnik svoga života". Nisam upoznao nikoga ko je bio odaniji ratnik svoga života kao što je bio Bora. Bio je iskren, uporan i istrajan. Uvek je pokazivao saosećanje. Voleo je svoj narod, svestan svih vrlina i mana. Najviše sam voleo kod njega što nije umeo da mrzi. Mogao je da bude ljut i revoltiran. Besmrtni ne umiru. Znam da će Bora na putu zagrliti svog anđela i da će biti voljen kao što je voleo ljude.




Bora đorđević biće sahranjen danas u 14.30h u Aleji zaslužnih građana na groblju u Čačku.