Velika Gospojina, jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika, slavi se 28. avgusta u znak sećanja na Uspenje Presvete Bogorodice. Ovaj dan, posebno značajan za žene i majke, donosi brojne običaje i zabrane koje se poštuju širom Srbije, dok se vašari i narodni sabori održavaju u čast svetiteljke.
Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice slavi se 28. avgusta po gregorijanskom kalendaru i spada među najvažnije hrišćanske praznike, označen crvenim slovom u crkvenom kalendaru. Ovaj dan posvećen je uspomeni na Presvetu Bogorodicu, odnosno trenutku kada se ona uznela na nebo, predajući svoj duh Spasitelju.
U Srbiji, ovaj praznik ima poseban značaj za žene i majke. Tradicija nalaže da se tokom Velike i Male Gospojine, posebno žene, pridržavaju određenih zabrana, kao što je izbegavanje kućnih poslova i započinjanja novih aktivnosti. Takođe, na ovaj dan se preporučuje da se ništa ne radi rukama, u znak poštovanja prema svetiteljki.
Foto: Printscreen Youtube/Zelena Šljiva
Na Veliku Gospojinu širom Srbije se održavaju vašari i narodni sabori, pri čemu je najpoznatiji onaj u Novom Bečeju, koji je postao simbol Vojvodine. Mnoge crkve i manastiri Srpske pravoslavne crkve obeležavaju ovaj praznik kao svoju slavu.
Period između Velike i Male Gospojine, koja se slavi 21. septembra, poznat je kao međudnevnica. Veruje se da je ovo vreme idealno za branje plodova i lekovitih trava, a posećuju se izvori za koje narod veruje da imaju isceliteljske moći.