Nomofofobija: Otkrijte da li imate iracionalni strah od gubitka mobilnog telefona!

Stalno prisustvo pametnih telefona u svakodnevnom životu ljudi je proizvelo novi zdravstveni izazov: nomofobiju, iracionalni strah od toga da nemaju mobilni telefon.

Termin, izveden iz engleskog izraza "bez fobije mobilnog telefona", opisuje intenzivnu anksioznost koju čovek može da oseti kada izgubi pristup mobilnim uređajima.

Za mnoge, mobilni telefoni su postali ventil za evakuaciju, olakšavajući komunikaciju, pristup informacijama, skretanje pažnje, pa čak i obavljanje svakodnevnih zadataka. A ovaj strah da ostanete bez uređaja može se pojaviti na nekoliko načina, uključujući brigu o gubitku uređaja, o bateriji ili o nedostatku signala.

Iako se o tome još uvek malo raspravlja, nomofobija i njeni efekti na mentalno zdravlje mogu biti značajni i zahtevaju pažnju.


Foto: Pixabay

Prema Markosu Gebari, psihijatru i predsedniku Psihijatrijskog udruženja države Rio de Žaneiro (APERJ), navika postaje bolest kada počne da nanosi štetu profesionalnom, emocionalnom i porodičnom životu.

"Kada počnete da posvećujete previše vremena tome i oduzimate od drugih važnih stvari, možete reći da ste bolesni. Ako, na primer, ne možete da se držite podalje od svog mobilnog telefona", kaže profesionalac.

Simptomi stanja

Identifikovanje poremećaja može biti izazovno, jer se njegovi simptomi često mešaju sa uobičajenim ponašanjem pri korišćenju mobilnih telefona. Međutim, postoje specifični znaci koji mogu ukazivati na prisustvo ovog stanja. Neki od njih su:

Anksioznost ili panika: osećate se izuzetno anksiozno ili pančno kada shvatite da vaš mobilni telefon nije u blizini ili da ne radi kako treba;

Stalna provera: neprestano proveravate svoj mobilni telefon, čak i kada nema obaveštenja ili potrebe;

Kompromitovane aktivnosti: davanje prioriteta upotrebi mobilnog telefona na štetu drugih važnih aktivnosti, kao što su posao, učenje ili društvene interakcije;

Preterana briga: stalno razmišljate o svom mobilnom telefonu i mogućim posledicama bez njega;

Fizički simptomi: lupanje srca, prekomerno znojenje, drhtanje i otežano disanje kada nemate uređaj.

Ovi znaci mogu pokazati da je pacijent razvio emocionalnu i psihološku zavisnost od svog mobilnog telefona, što negativno utiče na kvalitet njegovog života.


Foto: Pixabay

"Stanje, kada se klasifikuje kao bolest, karakteriše se kao fobija i postoji u klasifikacijama, na primer u MKB 10. U grupi F40, a to su fobično-anksiozni poremećaji, i, iako tu nije napisana reč 'nomofobija', postoje nekoliko fobija koje takođe nisu napisane i koje osoba može da razvije: zmija, bubasvaba, itd.", dodaje Gebari.

Nomofobija takođe može evoluirati u druge poremećaje, kao što su depresija i panični sindrom. Štaviše, zavisnost od mobilnih telefona može dovesti do društvene izolacije, jer ljudi imaju tendenciju da se distanciraju od interakcija licem u lice, preferirajući virtuelne.

Ko više pati: deca ili odrasli?

Stručnjaci naglašavaju da su deca i odrasli veoma zavisni, ali da deca češće pate od ovog poremećaja. Razlog leži u fazi razvoja u kojoj se nalaze, u kojoj su intenzivnija potraga za društvenim prihvatanjem i uticajem vršnjaka.

Stalna upotreba mobilnog telefona kao sredstva komunikacije i zabave postaje oblik pripadnosti, ali i okidač anksioznosti.

"Deca se posebno mogu suočiti sa negativnim uticajima na svoj društveni i obrazovni razvoj, dok odrasli mogu imati poteškoća na poslu i u ličnim odnosima", kaže Marsel Fulvio Lamas, koordinator psihijatrije u bolnici Albert Sabin u Sao Paulu.

Za razliku od toga, odrasli, iako su takođe ranjivi, imaju tendenciju da razviju mehanizme za kontrolu i upravljanje vremenom korišćenja mobilnog telefona. Međutim, obe grupe zahtevaju jasne granice.

Za decu se preporučuje maksimalno dva sata rekreacionog korišćenja elektronskih uređaja dnevno, dok odrasli treba da pokušaju da izbalansiraju vreme korišćenja sa aktivnostima van mreže, izbegavajući preteranu upotrebu, posebno u vremenima poput obroka i pre spavanja.

Uzroci i faktori rizika

Uzroci nomofobije su multifaktorni. Sve veća upotreba tehnologije i zavisnost od društvenih mreža i aplikacija za razmenu trenutnih poruka značajno doprinose razvoju ovog stanja.

Potreba da uvek budete povezani i ažurirani, potraga za društvenom validacijom i strah od gubitka važnih informacija su faktori koji podstiču ovaj iracionalni strah.

Po jedinci sa anksioznošću, niskim samopoštovanjem ili teškoćama u suočavanju sa stresnim situacijama mogu imati veću verovatnoću da razviju nomofobiju.

Pored toga, društveni pritisak da uvek budete na raspolaganju i brzo reagujete na poruke i obaveštenja povećava ranjivost.

Lečenje i pomoć

Lečenje nomofobije uglavnom uključuje psihoterapeutske pristupe i, u nekim slučajevima, upotrebu lekova.

"Mreža podrške koja uključuje porodicu, prijatelje i partnere može biti fundamentalna. U nekim slučajevima, specijalizovani multidisciplinarni tim može biti neophodan da bi se obezbedio sveobuhvatniji i efikasniji tretman", ističe Tatiane Paula, psiholog i specijalista za psihopatologiju, kao i zavisnost od hemikalija i mentalno zdravlje na Istraživačkom institutu u Sao Paulu.

Psiholozi i psihijatri su u stanju da dijagnostikuju i leče ovo stanje. Centri za mentalno zdravlje, psihološke klinike i bolnice sa psihijatrijskim službama su mesta gde možete pronaći