Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan: Obeležavanje 13. juna!

Saznajte sve o Spasovdanu, hrišćanskom prazniku koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 13. juna. Pročitajte o značaju, običajima i verovanjima vezanim za ovaj važan dan.

Srpska pravoslavna crkva obeležava Spasovdan, poznat i kao Vaznesenje Gospodnje, 40 dana nakon Vaskrsa. Spasovdan je jedan od deset praznika posvećenih Isusu Hristu i uvek se slavi četvrtkom.
 

Značaj i verovanja vezana za Spasovdan

Prema hrišćanskom verovanju, Hristos je vaskrsenjem pokazao svoju pobedu nad smrću. Četrdeset dana nakon vaskrsenja, Hristos se pojavio svojim učenicima dok su bili za trpezom i rekao im: "Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen."

Hristos im je obećao Duha utešitelja i zapovedio im da ne izlaze iz Jerusalima dok ne prime Duha Svetoga. Time su mogli preneti Hristovu veru u svet i spasavati ljude u veri, odakle potiče naziv Spasovdan.



Foto: Printscreen Youtube/U početku


Hristos je podignutih ruku blagoslovio svoje učenike i uzneo se na nebo, završivši delo spasenja i vratio se Bogu na nebesima. Na večernjoj službi, koja se održava u sredu uoči Vaznesenja, vrši se odanije Pashe, neka vrsta oproštaja sa Vaskrsom.
 

Spasovdan kao slava i običaji

Spasovdan je slava manastira Visoki Dečani, Beograda, Banjaluke, Nevesinja i Istočnog Novog Sarajeva. Njegov značaj potvrđuje i činjenica da je Dušanov zakonik, najstariji istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, obnarodovan na Spasovdan 1349. godine.



Foto: Printscreen Youtube/Hram TV

 

Običaji i verovanja

Za Spasovdan kao krsnu slavu, klalo se jagnje i spremala se cicvara. Naši preci nisu pili mleko od Nove godine do Spasovdana, a verovali su da na Spasovdan muškarci ne treba da se briju, žene da se umivaju, a deca da se kupaju.

Na Spasovdan se ne preporučuje spavanje preko dana da se ne bi dremalo cele godine.