Na Svetoj Gori, gde su ženama zabranjeni koraci, otkrivamo hrabre priče koje izazivaju pomak izvan ovih strogo postavljenih granica. Upoznajte se sa fascinantnim pričama koje osvetljavaju tamne strane ove svete zabrane.
Sveta Gora, smeštena na poluostrvu Halkidiki na severu Grčke, tačnije na Atosu, jedan je od najvećih centara pravoslavnog sveta. Na ovom svetom mestu nalazi se 20 pravoslavnih manastira i brojne manje monaške zajednice i kelije, gde pustinjaci posvećuju svoj život molitvi, udaljeni od savremenog sveta. Među manastirima, Hilandar, najveća srpska svetinja, izdvaja se kao posebno značajna. Ovaj manastir je podigao grčki monah Georgije Helandarios, a obnovili su ga Stefan Nemanja (u monaštvu Simeon) i njegov sin Sava 1198. godine.
Zabrana za žene
Sveta Gora je poznata po tome što ženama nije dozvoljen pristup. Legenda kaže da je Bogorodica jednom prilikom plovila sa Svetim apostolom Jovanom ka Kipru kada ih je oluja prisilila da pristanu na Atosu, kraj današnje luke manastira Iviron. Oduševljena lepotom poluostrva, Bogorodica je zamolila Isusa da ga daruje njoj, i začuo se glas: “Neka ovo mesto bude tvoje nasleđe i tvoj vrt, raj i nebo spasenja za one koji traže spasenje”. Od tada, Sveta Gora je posvećena Majci Božjoj, te ženama nije dozvoljeno da kroče na ovo sveto mesto.
Foto: Printscreen Youtube/Balkan Trip Tv
Izuzeci od pravila
Iako je zabrana stroga, neki izuzeci su se dogodili. Srpska carica Jelena, supruga cara Dušana, je jedan takav primer. Jelena, koja je bila bugarska princeza i sestra bugarskog cara Jovana Kantakuzina, uspela je da poseti Svetu Goru. Prema legendi, car Dušan je dobio dozvolu da dovede svoju suprugu kako bi se sklonila od kuge. Ipak, iz poštovanja prema svetinji, carica Jelena je boravila u hilandarskoj luci Hrusiji, a na kopnu je nošena u nosiljci kako ne bi kročila na tlo i prekršila zakon.
Foto: Printscreen Youtube/Balkan Trip Tv
Drugi primeri
Još jedna Srpkinja, Mara, ćerka despota Đurđa Brankovića, pominje se kao moguća posetiteljka Svete Gore. Manastir Svetog Pavla, koji je podigao njen otac, darovala je zajedno sa još nekoliko svetinja. Turske hronike navode da je Mara posetila Svetu Goru, ali manastirsko predanje kaže da je bila ktitorka, ali nije kročila na tlo poluostrva jer je znala za zabranu.
Foto: Printscreen Youtube/Balkan Trip Tv
Stroge mere zaštite
Do početka 20. veka, pristup Svetoj Gori bio je moguć preko zemljouza kod Provlake, koji spaja poluostrvo s kopnom. Međutim, zbog pokušaja pojedinih žena da krišom uđu na Svetu Goru, grčke vlasti su postavile visoku ogradu i strogo zabranile ulazak pešacima bez obzira na pol. Kazna za kršenje ove zabrane je godinu dana zatvora.
Sveta Gora ostaje jedno od najvažnijih duhovnih središta pravoslavnog sveta, sa strogim pravilima koja održavaju njenu svetost i tradiciju.